Јожикин мост у Јајцу чува успомене

Специјално за „Политику”

Јајце – На старом железном мосту у Јајцу, грађеном пре више од једног века, у време када је овим крајевима управљала Аустроугарска, успомене препричавају мештанка Мара Стојановић (80) и њена гошћа Драгица Пердан (68) из Остојићева код Бијељине. Оне негују пријатељство више од 40 година. Упознале су се на летовању у Неуму 1983. године. Од тада, посећују се сваке године, а контакте одржавају готово свакодневно. У томе их нису спречили рат ни избеглиштво, када је Мара са породицом одселила у Жагубицу у Србији, одакле је пореклом њен покојни супруг Драгош, Драгица је морала отићи из Тузле у родно Остојићево. Када им је било тешко, посебно у време смрти супружника, тешиле су једна другу. Помагале су се, охрабривале, али и делиле срећне тренутке.

„Бунгалови у којима смо летовали, у Неуму, те давне 1983. године, били су један поред другога. Ни слутиле нисмо да ће овај сусрет, којег нам је судбина подарила, прерасти у трајно пријатељство”, испричала нам је Драгица у предвечерје врелог летњег дана када су мостом и целим градом пролазили бројни туристи.

Јајце је и овог лета крцато. Многи не пропуштају прилику да прошетају Ајфеловим, Пливским или Јожикиним мостом, близу чувеног водопада, где Мара и Драгица проводе највише времена. Ту разговарају, одмарају, освежавају окружене рекама. За Мару, овај мост препознатљив по стотинама различитих катанаца с исписаним именима, датумима и порукама, цвећу и кованој огради преко које се пружа поглед на последњи починак Пливе, буди посебну емоцију, оживљава успомене. Ту је 1962. године упознала супруга Драгоша Стојановића из Жагубице у Србији. Он је у граду на Пливи и Врбасу био на одслужењу војног рока. Током излазака у град, упознао је тада петнаестогодишњу Мару. Заволели су се на први поглед и зарекли да ће цели живот бити заједно. Када је Драгош одслужио ЈНА, а униформу заменио цивилним оделом, одлучио је да остане у Јајцу. На обострану верност Мара и Драгош заклели су се пред матичарем 1963. године. Мара је имала 16, а Драгош 20 година.

„Сада овде, на клупи, на мосту, често причамо о томе, о прохујалим временима и успоменама, о нашој младости”, каже Мара, пензионерка и бивша службеница Грађевинског предузећа „Плива”. Када је рат стао, она и Драгош су се вратили у своју кућу у Јајцу.

„Драгош је више него ја желео да се вратимо. Овде смо провели многе, лепе тренутке. Он је био чувени фризер, сви су га познавали”, прича Мара. Пријатељство са Драгицом, за њу је драгоцено.

„Удовице смо и она и ја. Сваког дана се чујемо, поразговарамо, охрабримо у невољи или поделимо радост, срећу. Последњих неколико година, Мара није у могућности да дође код мене, али зато ја долазим у Јајце. Разговарамо, шетамо, посећујемо многа места у овом лепом граду, пуном народа, лепоте, свежине”, описује Драгица Пердан своје пријатељство са Маром Стојановић.

У хладовини моста изграђеног у време аустроугарске управе у БиХ, Мара и Драгица на основу личног искуства поручују у глас: „Када је најтеже, пријатељство је најпотребније.”

Магија вечне љубави на Пливи и сећање на заседање АВНОЈ-а

Верује се да заљубљени парови након што закључају катанац на огради моста, а кључ баце у Пливу, остварују магију вечне љубави. Назив је добио Ајфелов по сличном начину спајања железне конструкције као познати Ајфелов торањ у Паризу. Наводно је Густав Ајфел у свом бироу пројектовао овај мост, а легенда каже да је направљен од остатка конструкције париског торња. Зову га и Јожикин или код Јожике, ваљда због власника куће и кафане на прилазу мосту, а близу музеја АВНОЈ-а. И сада се овде препричава анегдота како је средњошколски професор Илија Јајало питао једног ученика где је одржано Друго заседање АВНОЈ-а, а он одговорио код Јожике. Ђак је делимично у праву, јер је у близини моста Музеј Другог заседања АВНОЈ-а.