Политичари у претполитичком добу

Посланици у Народној скупштини постали су парадигма скандала, а јавност је престала да реагује јер делују као стихија, те их стога грађани доживљавају као елементарну непогоду, каже за „Политику” социолог Ратко Божовић.

Скандали, увреде и тешке речи и ове године су несмањеним интензитетом потресале српски парламент. Завршетку 2008. године печат је дао „напредњак” Томислав Николић који је пре неколико дана чупањем за косу радикала Саве Живановића одговорио на увреде које му је он упутио. У години на измаку скупштинске увреде добиле су нову димензију, па су у помоћ призване и „магијске силе” и народна веровања. Тако је у септембру неколико посланика Српске радикалне странке директно са скупштинске говорнице проклињало и „семе и племе” сваком радикалу који икада проговори са Борисом Тадићем. Тадић се такође нашао на мети посланице СРС-а Наташе Јовановић која га је назвала „тиранином који пије српску крв, издајником и људском кугом”. Проклињању „рода и порода” радикала који се састану са Тадићем придружиле су се и Вјерица Радета и Гордана Поп-Лазић .

Божовић каже да политичара види као човека у веберовском смислу, који има страст, бори се за одређене вредности, има мере и одговорности у томе.

– Не питам само да ли је понашање бирачког тела у претполитичком стању, већ да ли је то случај и са посланицима. У ономе што наши посланици данас чине нема здраве страсти, инспирације која би била критичка, не постоји ни мера ни одговорности. Они не задовољавају ниједан критеријум онога што би могли да назовемо рационалним политичарем.

Божовић сматра да су наши посланици у Скупштини парадигма скандала.

– Када би били духовити ја бих им опростио, када би били маштовити ја бих то разумео, али чини ми се да раде све да ствари буду горе него што јесу. Промашили су меру ствари и то је најгоре од свега. Изгубљена мера, погрешна страст, вулгарност те страсти и све иде изван поља рационалног и једног бонтона који би био мера – додао је Божовић и скренуо пажњу на то да посланици нису изабрани, већ су у оквиру партократије и да се воде искључиво приватним интересима.

В. Дугалић - Б. Малиш

-----------------------------------------------------------

Казне од 3.000 до 32.000 динара

С обзиром на посланичку праксу у опхођењу са политичким противницима, члан 104. Пословника Народне скупштине Републике Србије може се подвести под „веровали или не”. Наиме, ту стоји: „Народни посланици дужни су да се једни другима обраћају са уважавањем.” У истом члану пише да „није дозвољено коришћење увредљивих израза, као ни изношење чињеница и оцена које се односе на приватни живот других лица”. Упркос томе, небројано пута смо, само ове године, били сведоци вређања, клеветања, сукоба на ивици физичких обрачуна...

Уколико народни посланици крше горепоменути члан, председник Народне скупштине има право да их казни. На располагању му стоје три врсте казни: опомена, одузимање речи или удаљење са седнице. Опомена је најблажа, а изриче се посланику који је пришао говорници без дозволе председника НС, ономе који говори, а није ни тражио, а камоли добио реч.

Иста казна чека онога ко и поред упозорења председника НС говори о питању које није на дневном реду, омета говорника или на други начин угрожава слободу говора, износи чињенице и оцене које се односе на приватни живот других лица, ако употребљава псовке и увредљиве изразе, нарушава ред на седници или поступа противно одредбама овог пословника.

Нешто оштрија мера је одузимања речи. Она чека народног посланика који је претходно „зарадио” две опомене, а и даље повређујеПословник. Онај коме је изречена мера одузимања речи „дужан је да се без одлагања удаљи са говорнице”. Ако, којим случајем, то не послуша, искључује се озвучење, а председник НС по потреби одређује и паузу.

Оно што је у фудбалу црвени картон, у Скупштини је удаљење са седнице. Заслужује је посланик коме је већ одузета реч или који спречава рад на седници и уз све то и даље се понаша недолично. Ова казна се може изрећи и без претходно изречених мера, и то у случају физичког напада, односно „другог сличног поступка којим се угрожава физички или морални интегритет учесника седнице”.

Казна подразумева да се „неваљали посланик” одмах удаљи из сале у којој се седница одржава. Ако то одбије, председник НС наложиће служби за одржавање реда у згради да тог посланика удаљи са седнице и одреди паузу до извршења мере удаљења. За одсуство бележи му се неоправдани.

Народни посланик коме је изречена опомена кажњава се новчаном казном у висини 3.000 динара, две опомене коштају 8.000, „услуга” одузимања речи стаје 16.000 динара, а за меру удаљења са седнице треба платити 32.000 динара. Уколико је посланик био много несташан па му је изречено неколико мера, новчане казне се не сабирају, већ се примењује само највиша. Посланик који је новчано кажњен због опомене или одузимања речи има право на накнаду трошкова за коришћење аутомобила, за исхрану и хотелски смештај, а онај који је новчано кажњен због удаљавања са седнице има право на накнаду трошкова за коришћење аутомобила. Мере за опомену и одузимање речи примењују се за седницу на којој су изречене, док мера удаљења са седнице примењује се за наредних 20 дана од дана заседања НС.

Вишња Дугалић