Има ли места за Зеленског на Аљасци

Има ли места за председника Украјине Володимира Зеленског у петак на Аљасци? Непозван у првој објави америчког председника Доналда Трампа да се у петак састаје са руским председником Владимиром Путином, где ће дискутовати о завршетку рата у Украјини уз „извесну размену територија”, Зеленски је у суботу кренуо у френетичне контакте са Европљанима ради усаглашавања ставова поводом „Аљаске”.

Готово истовремено, кренуле су и спекулације о шансама да се Зеленски појави у најсевернијој федералној држави САД предстојећег викенда. Како ствари сада делују, „Бела кућа није у потпуности искључила учешће Зеленског у неким сусретима тих дана. Један званичник Беле куће нагласио је да било шта што би укључивало Зеленског могло да се деси након сусрета Трамп–Зеленски”, навео је јуче Си-Ен-Ен. „Бела кућа тренутно планира билатерални састанак са Путином на његов захтев”, пренео је Ројтерс изјаву неименованог званичника.

У међувремену, шокирани Трамповим најавама о „Аљасци”, европски званичници прикључили су се јуче „на брзину организованом састанку”, са шефом дипломатије Велике Британије Дејвидом Ламијем и потпредседником САД Џеј-Ди Венсом, у летњој резиденцији Chevening House, у покрајини Кент. Састанак Венса и Ламија са званичницима Украјине и саветницима за националну безбедност земаља чланица ЕУ и НАТО организован је иначе на захтев САД, пренео је Би-Би-Си, наводећи да је Лами поручио да „подршка Уједињеног Краљевства Украјини остаје непоколебљива током покушаја да се постигне праведан и трајни мир у Украјини”.

Иза вишечасовних разговора у Кенту, лидери Велике Британије, Француске, Немачке, Италије, Пољске, Финске, НАТО-а, као и председница Европске комисије Урсула фон дер Лајен нагласили су у заједничком саопштењу у вези са решавањем украјинске кризе да остају привржени принципу да се међународно признате границе не могу мењати силом, а да тренутна линија раздвајања треба да представља полазну тачку за преговоре. Лидери су поручили да се пут ка миру у Украјини не може одређивати без учешћа Кијева, као и да се преговори могу водити искључиво у условима прекида ватре или смањења непријатељстава. „

Уверени смо да једино свеобухватан приступ који обједињује активну дипломатију, континуирану подршку Украјини и притисак на Руску Федерацију да оконча рат, може да донесе резултате”, наводи се у том саопштењу.

Европске земље изражавају спремност да подрже ове напоре не само дипломатски већ и кроз наставак војне и финансијске помоћи Украјини, укључујући и активности у оквиру Коалиције вољних, као и кроз одржавање и евентуално увођење додатних рестриктивних мера против Руске Федерације, преноси Ројтерс.

Иначе, састанку у Кенту присуствовали су и Рустем Умеров, секретар Савета за националну безбедност и одбрану Украјине, Андриј Јермак, шеф кабинета председника Зеленског.

Шта је све изречено током јучерашњег скупа у Кенту, неизвесно је. Европска унија и Украјина су изнеле сопствени предлог за договор са Русијом о прекиду ватре који би требало да послужи као основа за предстојеће разговоре између председника САД Доналда Трампа и руског лидера Владимира Путина, објавио је „Волстрит џорнал”, позивајући се на европске званичнике.

ЕУ је јуче током састанка са високим званичницима САД у Великој Британији одбацила предлог о размени делова Доњецке области које контролише Украјина као услов за прекид ватре, навео је исти извор. Европљани изгледа сматрају да се територије могу размењивати само на реципрочној основи, што значи да, ако Украјина повуче трупе из неких региона, Русија мора да повуче трупе из других.

„Не можете започети процес тако што ћете одустати од територије у јеку борби”, изјавио је један европски преговарач. Другим речима, Европљани инсистирају да ако Украјина одустане од целе Доњецке области, Русија ће морати да се повуче из окупираних делова Запорожја и Херсонске области. Шта о овим контраиницијативама мисле Вашингтон и Москва, неизвесно је.

Из Кијева председник Украјине Володимир Зеленски поручио је да се контакти Кијева са америчком страном настављају готово нон-стоп. „Активан дипломатски дан имали смо и данас. Од јутрос у координацији са партнерима – Великом Британија, Француском, Финском, Естонијом, Данском, Шпанијом. Хвала свима на јасној подршци”, рекао је Зеленски у суботу у свом редовном вечерњем видео-обраћању, преноси Укринформ.

Зеленски је поручио да се најпре мора доћи до поштеног краја рата, а то, како је истакао, „зависи од Русије, јер управо Русија мора да оконча рат који је сама започела”. Према речима украјинског председника, до сада није чуо да било ко од партнера сумња у способност Америке да спречи рат. „Председник Сједињених Држава има и утицај и одлучност. Украјина је подржала све предлоге које је председник Трамп давао од фебруара. Подржали смо прекид ватре у свим форматима. Обезбедили смо састанке са руском страном, обавили смо размене и припремамо се за следеће кораке”, нагласио је Зеленски. Тим поводом, унутар Украјине има оштрих разлика у виђењима. Градоначелник Кијева Виталиј Кличко изјавио је јуче да је прерано говорити о руским захтевима за територијалним уступцима, али да ће украјински председник Володимир Зеленски „морати да донесе тешке одлуке” и оценио да преговори са Русијом, чак и по цену територије, могу да буду једини пут ка миру.

Питање је какве ће услове Украјина имати у овим разговорима, казао је он. Кличко је рекао и да су сви у Украјини уморни од рата и да је неопходно пронаћи дипломатско решење. „Сви у нашој држави, у нашој земљи, уморни су од овог рата. Нажалост, платили смо огромну цену за овај рат.”

Москва истовремено будно прати потезе Запада и Украјине. Потпредседник Савета безбедности Руске Федерације Дмитриј Медведев изјавио је јуче да поједини европски политичари покушавају да осујете напоре Сједињених Америчких Држава у тражењу решења за сукоб у Украјини, док украјинске власти, како је навео, прибегавају ангажовању особа повезаних са латиноамеричким нарко-картелима за учешће у борбама.

„Све што Москва чини кад је реч о распоређивању наоружања реакција је на кораке Вашингтона и његових савезника”, изјавио је јуче заменик министра спољних послова Русије Сергеј Рјабков. Упркос томе, оценио је да се у односима САД и Русије појављују први знаци здравог разума којих није било у претходним годинама.