Русија: крај епохе процвата

Од нашег дописника
Москва, 29. децембра – Руски буџет ће идуће године имати дефицит од 1,5 до 2,5 билиона (хиљада милијаради) рубаља, изјавио је министар финансија Алексеј Кудрин, нагласивши да су то само прогнозе које се могу мењати зависно од ситуације, али да ће дефицит, ма колики био, бити покривен из резервног фонда.

Министар је истакао да ће идућа година бити „најтежа за последњих девет година” руске економије и „најтежа за светску економију у послератном периоду”. „Ми пролазимо кроз кризни период, инфлација је већа од 13 процената, али очекујемо да ћемо до средине идуће године успети да је обуздамо”, рекао је Кудрин али је објаснио да ће то бити могуће само ако цена нафте буде око 50 долара за барел. „Уколико цена буде 30 долара, инфлација се може попети на 15 процената”. Он је нагласио да Русија има „такве резерве да може да издржи цену од 30, па и 20 долара за барел” .

Министар финансија је нагласио да у буџетској сфери неће недостајати средства за исплату личних доходака и да се финансијски проблеми неће решавати на рачун социјалне сфере. Неће пасти ни плате, ни пензије, ни социјална давања. Уколико буџети региона не буду имали довољно средстава, добиће помоћ из федералног буџета...

Овим је у Русији и званично проглашен крај епохе процвата која је трајала десет година.

Почетком ове године висока инфлација од 11,9 процената била је готово једини проблем владе. Сви остали показатељи били су одлични – раст БДП-а је износио више од осам процената, што је рекорд за период од 2000. године, није било незапослених, златновалутне резерве су расле, а тржиште акција било је стабилно.

Ситуација почиње да се мења у јулу кад су цене нафте почеле да падају, али је то тада сматрано краткотрајном корекцијом ненормално високих цена (140 долара за барел). Средином септембра, после краха после краха америчке банкелиман брадерс,криза у Русији почиње све јаче да се осећа. Прве су се у опасности нашле банке, а онда и индустријска производња, посебно металургија. Магнитогорски металуршки комбинат послао је на одмор три хиљаде радника, исто толико је отпустио „Камаз”, око две и по хиљаде ће отпустити „Русгидро”... Сараднике масовно отпуштају у телекомуникационом бизнису, у финансијским институцијама, па и у медијима. Пад производње у октобру и новембру премашио је 10 процената.

Влада је од самог почетка доносила одлуке које су успеле да банкарски сектор и велике компаније спасу неликвидности. Банке су добиле девет билиона рубаља (један долар, по тадашњем курсу, 26 рубаља) и обавезу да кредитирају авио-индустрију, пољопривреду, машиноградњу... Реални сектор добио је пет билиона.

Донет је низ закона који су смањили терет привреде, држава је одлучила да грађевинаре помогне откупљујући од њих станове за војску, а мали бизнис тако што је смањила порезе. Крупни бизнис добио је за рефинансирање спољашњих дугова око 50 милијарди рубаља. Одлучено је да се државне потребе задовољавају из домаће производње, да би се заштитила домаћа аутомобилска индустрија повећане су царине на увозне старе аутомобиле, а ових дана направљен је и списак од 295 најважнијих предузећакоја могу да рачунају на подршку државе у облику кредита, државних гаранција и других мера помоћи. Он није коначан и моћи ће да се допуњава.

Влада  је гарантовала и штедне улоге до 700.000 рубаља (у ту категорију штедиша спада око 98 посто грађана РФ), донела законе о подршци онима који су изгубили посао, ослободила их плаћања кредита док се финансијска ситуација не измени, а помоћ незапосленима повећала на 4.900 рубаља. Одлучено је да се они који остану без посла ангажују на реконструкција путева и старих зграда. За програм антикризних мера у идућој години биће потрошено више од 300 милијарди рубаља. Држава ће издвојити још 44 милијарде рубаља за преквалификацију грађана који су остали без посла и за отварање привремених радних места, изјавио је данас заменик премијера Александар Жуков.

Упркос свему, број незапослених је за недељу дана повећан за четири посто, а дугови послодаваца за плате повећани су за 50 посто. Грађани Русије који су већ имали искуство краха економског система 1998. прилично су песимистички расположени. Из најновијих социолошких испитивања може се видети да је све мање оних који стање руске економије данас сматрају добрим, а све је више оних који су лично осетили последице кризе. Па ипак, према испитивањима јавног мњења највећи број руских грађана није спреман на масовне протесте. На евентуалним митинзима учествовало би 21 посто становништва, што је далеко мање него 2005. године када су земљу потресли протести због укидања бенефиција пензионерима и социјално угроженим грађанима.

 -----------------------------------------------------------

Медведев и Путин: Достојан крај године

Од нашег дописника
Москва, 29. децембра - Русија је завршила 2008. годину достојно, изјавио је данас руски председник Медведев који је присуствовао последњој седници владе у овој години. Он је истакао да је влада добро радила и успела да реализује циљеве које је поставила себи у оквиру Стратегије2020, као и у оквиру текућег, средњорочног планирања.

О резултатима рада владе говорио је премијер Владимир Путин. Он је истакао да се ова година завршава растом економије од шестпосто. Позитивни су и други кључни социјално-економски показатељи. Пораст производње у пољопривреди износи 10 посто, раст инвестиција у економију, такође - 10 посто, просечна плата је, упркос инфлацији, порасла за 10 до 12 посто, инфлација ће бити, како се очекује, 13,5 посто.

Путин је рекао да је динамика првог полугодишта омогућавала и боље резултате, али „наша економија је одавно интегрисана у светску“.