Rusija: kraj epohe procvata

Od našeg dopisnika
Moskva, 29. decembra – Ruski budžet će iduće godine imati deficit od 1,5 do 2,5 biliona (hiljada milijaradi) rubalja, izjavio je ministar finansija Aleksej Kudrin, naglasivši da su to samo prognoze koje se mogu menjati zavisno od situacije, ali da će deficit, ma koliki bio, biti pokriven iz rezervnog fonda.

Ministar je istakao da će iduća godina biti „najteža za poslednjih devet godina” ruske ekonomije i „najteža za svetsku ekonomiju u posleratnom periodu”. „Mi prolazimo kroz krizni period, inflacija je veća od 13 procenata, ali očekujemo da ćemo do sredine iduće godine uspeti da je obuzdamo”, rekao je Kudrin ali je objasnio da će to biti moguće samo ako cena nafte bude oko 50 dolara za barel. „Ukoliko cena bude 30 dolara, inflacija se može popeti na 15 procenata”. On je naglasio da Rusija ima „takve rezerve da može da izdrži cenu od 30, pa i 20 dolara za barel” .

Ministar finansija je naglasio da u budžetskoj sferi neće nedostajati sredstva za isplatu ličnih dohodaka i da se finansijski problemi neće rešavati na račun socijalne sfere. Neće pasti ni plate, ni penzije, ni socijalna davanja. Ukoliko budžeti regiona ne budu imali dovoljno sredstava, dobiće pomoć iz federalnog budžeta...

Ovim je u Rusiji i zvanično proglašen kraj epohe procvata koja je trajala deset godina.

Početkom ove godine visoka inflacija od 11,9 procenata bila je gotovo jedini problem vlade. Svi ostali pokazatelji bili su odlični – rast BDP-a je iznosio više od osam procenata, što je rekord za period od 2000. godine, nije bilo nezaposlenih, zlatnovalutne rezerve su rasle, a tržište akcija bilo je stabilno.

Situacija počinje da se menja u julu kad su cene nafte počele da padaju, ali je to tada smatrano kratkotrajnom korekcijom nenormalno visokih cena (140 dolara za barel). Sredinom septembra, posle kraha posle kraha američke bankeliman braders,kriza u Rusiji počinje sve jače da se oseća. Prve su se u opasnosti našle banke, a onda i industrijska proizvodnja, posebno metalurgija. Magnitogorski metalurški kombinat poslao je na odmor tri hiljade radnika, isto toliko je otpustio „Kamaz”, oko dve i po hiljade će otpustiti „Rusgidro”... Saradnike masovno otpuštaju u telekomunikacionom biznisu, u finansijskim institucijama, pa i u medijima. Pad proizvodnje u oktobru i novembru premašio je 10 procenata.

Vlada je od samog početka donosila odluke koje su uspele da bankarski sektor i velike kompanije spasu nelikvidnosti. Banke su dobile devet biliona rubalja (jedan dolar, po tadašnjem kursu, 26 rubalja) i obavezu da kreditiraju avio-industriju, poljoprivredu, mašinogradnju... Realni sektor dobio je pet biliona.

Donet je niz zakona koji su smanjili teret privrede, država je odlučila da građevinare pomogne otkupljujući od njih stanove za vojsku, a mali biznis tako što je smanjila poreze. Krupni biznis dobio je za refinansiranje spoljašnjih dugova oko 50 milijardi rubalja. Odlučeno je da se državne potrebe zadovoljavaju iz domaće proizvodnje, da bi se zaštitila domaća automobilska industrija povećane su carine na uvozne stare automobile, a ovih dana napravljen je i spisak od 295 najvažnijih preduzećakoja mogu da računaju na podršku države u obliku kredita, državnih garancija i drugih mera pomoći. On nije konačan i moći će da se dopunjava.

Vlada  je garantovala i štedne uloge do 700.000 rubalja (u tu kategoriju štediša spada oko 98 posto građana RF), donela zakone o podršci onima koji su izgubili posao, oslobodila ih plaćanja kredita dok se finansijska situacija ne izmeni, a pomoć nezaposlenima povećala na 4.900 rubalja. Odlučeno je da se oni koji ostanu bez posla angažuju na rekonstrukcija puteva i starih zgrada. Za program antikriznih mera u idućoj godini biće potrošeno više od 300 milijardi rubalja. Država će izdvojiti još 44 milijarde rubalja za prekvalifikaciju građana koji su ostali bez posla i za otvaranje privremenih radnih mesta, izjavio je danas zamenik premijera Aleksandar Žukov.

Uprkos svemu, broj nezaposlenih je za nedelju dana povećan za četiri posto, a dugovi poslodavaca za plate povećani su za 50 posto. Građani Rusije koji su već imali iskustvo kraha ekonomskog sistema 1998. prilično su pesimistički raspoloženi. Iz najnovijih socioloških ispitivanja može se videti da je sve manje onih koji stanje ruske ekonomije danas smatraju dobrim, a sve je više onih koji su lično osetili posledice krize. Pa ipak, prema ispitivanjima javnog mnjenja najveći broj ruskih građana nije spreman na masovne proteste. Na eventualnim mitinzima učestvovalo bi 21 posto stanovništva, što je daleko manje nego 2005. godine kada su zemlju potresli protesti zbog ukidanja beneficija penzionerima i socijalno ugroženim građanima.

 -----------------------------------------------------------

Medvedev i Putin: Dostojan kraj godine

Od našeg dopisnika
Moskva, 29. decembra - Rusija je završila 2008. godinu dostojno, izjavio je danas ruski predsednik Medvedev koji je prisustvovao poslednjoj sednici vlade u ovoj godini. On je istakao da je vlada dobro radila i uspela da realizuje ciljeve koje je postavila sebi u okviru Strategije2020, kao i u okviru tekućeg, srednjoročnog planiranja.

O rezultatima rada vlade govorio je premijer Vladimir Putin. On je istakao da se ova godina završava rastom ekonomije od šestposto. Pozitivni su i drugi ključni socijalno-ekonomski pokazatelji. Porast proizvodnje u poljoprivredi iznosi 10 posto, rast investicija u ekonomiju, takođe - 10 posto, prosečna plata je, uprkos inflaciji, porasla za 10 do 12 posto, inflacija će biti, kako se očekuje, 13,5 posto.

Putin je rekao da je dinamika prvog polugodišta omogućavala i bolje rezultate, ali „naša ekonomija je odavno integrisana u svetsku“.