Европљани у страху да ће Путин преварити Трампа

Европљани су у све већој паници да ће Владимир Путин надмудрити Доналда Трампа у преговорима о завршетку рата у Украјини на некадашњој територији царске Русије – Аљасци која је продата Америци 1867. године. Блиски сарадник руског председника, директор Руског фонда за директне инвестиције Кирил Дмитријев на „Иксу” поручује: „Неоконзервативци и други хушкачи сукоба неће бити насмејани 15. августа. Разговор Путина и Трампа на Аљасци донеће наду, мир и глобалну безбедност.”

Бивши руски амбасадор у Лондону Александар Јаковенко у ауторском тексту за РИА Новости  пише да предстојећи руско-амерички самит на Аљасци осим преговора о судбини Украјине отвара квалитативно нову рунду геополитичке игре која се условно може назвати дипломатијом великих сила. Како констатује овај дипломата у различитом степену и различитим темпом, обезвређују се сви елементи слике света који су нам познати, „а та слика се развијала не само у периоду од краја хладног рата и распада СССР-а, већ и током протекла два века”.

Володимир Зеленски који ће очито на Аљасци чекати исход преговора између Трампа и Путина јуче је рекао да територијални уступци неће убедити Русију да оконча рат у Украјини, а пошто Москва пролонгира рат, заслужује снажнији глобални притисак: „Русија одбија да заустави убијања, и зато не сме добити никакве награде нити користи. То није морална, већ разумна позиција. Уступци (територија) неће убедити убицу, већ ће то учинити само снажна заштита”, написао је Зеленски на свом налогу на мрежи „Икс”.

У Европи покушавају да се умешају у исход преговора на Аљасци, како исход не би ишао само у корист Путина. Према њиховој процени нема никаквих наговештаја да је руски председник одустао од максималистичких захтева, територијално и у погледу остављања Украјине без безбедносних гаранција. ЕУ, Велика Британија, Француска, Немачка, Италија, уз накнадну подршку Пољске Финске су минулог викенда заједничкој изјави поручили: „Остајемо привржени начелу да се међународне границе не смеју мењати силом.”

И осам нордијских и балтичких земаља заједнички су потврдили своју подршку Украјини и навели да мир може да дође само кроз доследан притисак на Руску Федерацију да заустави свој „незаконит” рат. Лидери Данске, Естоније, Финске, Исланда, Летоније, Литваније, Норвешке и Шведске истакли су у саопштењу да поново потврђују принцип да међународне границе не смеју да буду мењане силом, преноси Ројтерс.

Пољски премијер Доналд Туск изјавио је јуче да ће се САД и европски партнери консултовати у вези са окончањем рата у Украјини уочи најављеног састанка америчког председника Доналда Трампа и руског председника Владимира Путина.

„Имам много страхова, али и много наде поводом састанка Трампа и Путина”, рекао је Туск и додао да Европа остаје јединствена у свом приступу у мировним преговорима, преноси Ројтерс.

Пољски премијер наглашава да Кијев мора да буде укључен у било какву дискусију поводом окончања рата у Украјини. По њему Русија мора да буде свесна да Запад неће прихватити захтеве Москве да се Украјина одрекне својих територија.

Одбацујући наводни руски предлог о замени делова територије у Доњецку за прекид ватре, Кијев и водеће чланице ЕУ обузете су страхом да би Путин у преговорима могао разбити трансатлантски савез и добити све што жели у Украјини. Уочи изненада најављеног самита у Аљасци у петак, један европски дипломата изјавио је за Си-Ен-Ен: „Прети нам опасност да постанемо фуснота у историји.”

И познати руски ратни блогер Роман Аљехин слично размишља: „Ако Путин и Трамп директно постигну договор, Европа ће се суочити са свршеним чином. Кијев – још више.”

У преосталим данима до самита украјинско руководство и ЕУ ће учинити све што је у њиховој моћи да спрече овакав сценарио. Поготово што још увек није јасно како ће тачно изгледати самит на Аљасци имајући у виду донекле намерну врсту конфузије и хаоса које у јавности прате изјаве америчког председника. Кијев, европске престонице, па чак и Трампов особље покушавају су да схвате шта је тачно договорено у Кремљу током последње посете специјалног изасланика Стива Виткофа.

Прва саопштења из Беле куће сугерисала су да ће се Путин састати са Трампом, а затим да ће уследити тространи састанак између Трампа, Путина и Зеленског. Путин је то брзо демантовао. Како је сам рекао „још смо далеко од стварања услова” за састанак са Зеленским. Један помоћник је негирао да је руска страна икада пристала на тространи састанак.

Вашингтонски Институт за проучавање рата (IСВ) наводи да је Трампова администрација од 6. августа четири пута различито описала Путинове наводне услове за прекид ватре. Једино заједничко свим верзијама јест да Путин тражи повлачење украјинских снага из свих дијелова Доњецке области које још држе – укључујући велике градове попут Словјанска, Краматорска и Костјантинивке. ИСВ упозорава да би Украјина, уколико би пристала на такав захтев, напустила свој „одбрамбени појас” у Доњецку, кључну линију утврђења подигнуту још 2014, чиме би била изложена новој руској агресији.