Evropljani u strahu da će Putin prevariti Trampa

Evropljani su u sve većoj panici da će Vladimir Putin nadmudriti Donalda Trampa u pregovorima o završetku rata u Ukrajini na nekadašnjoj teritoriji carske Rusije – Aljasci koja je prodata Americi 1867. godine. Bliski saradnik ruskog predsednika, direktor Ruskog fonda za direktne investicije Kiril Dmitrijev na „Iksu” poručuje: „Neokonzervativci i drugi huškači sukoba neće biti nasmejani 15. avgusta. Razgovor Putina i Trampa na Aljasci doneće nadu, mir i globalnu bezbednost.”

Bivši ruski ambasador u Londonu Aleksandar Jakovenko u autorskom tekstu za RIA Novosti  piše da predstojeći rusko-američki samit na Aljasci osim pregovora o sudbini Ukrajine otvara kvalitativno novu rundu geopolitičke igre koja se uslovno može nazvati diplomatijom velikih sila. Kako konstatuje ovaj diplomata u različitom stepenu i različitim tempom, obezvređuju se svi elementi slike sveta koji su nam poznati, „a ta slika se razvijala ne samo u periodu od kraja hladnog rata i raspada SSSR-a, već i tokom protekla dva veka”.

Volodimir Zelenski koji će očito na Aljasci čekati ishod pregovora između Trampa i Putina juče je rekao da teritorijalni ustupci neće ubediti Rusiju da okonča rat u Ukrajini, a pošto Moskva prolongira rat, zaslužuje snažniji globalni pritisak: „Rusija odbija da zaustavi ubijanja, i zato ne sme dobiti nikakve nagrade niti koristi. To nije moralna, već razumna pozicija. Ustupci (teritorija) neće ubediti ubicu, već će to učiniti samo snažna zaštita”, napisao je Zelenski na svom nalogu na mreži „Iks”.

U Evropi pokušavaju da se umešaju u ishod pregovora na Aljasci, kako ishod ne bi išao samo u korist Putina. Prema njihovoj proceni nema nikakvih nagoveštaja da je ruski predsednik odustao od maksimalističkih zahteva, teritorijalno i u pogledu ostavljanja Ukrajine bez bezbednosnih garancija. EU, Velika Britanija, Francuska, Nemačka, Italija, uz naknadnu podršku Poljske Finske su minulog vikenda zajedničkoj izjavi poručili: „Ostajemo privrženi načelu da se međunarodne granice ne smeju menjati silom.”

I osam nordijskih i baltičkih zemalja zajednički su potvrdili svoju podršku Ukrajini i naveli da mir može da dođe samo kroz dosledan pritisak na Rusku Federaciju da zaustavi svoj „nezakonit” rat. Lideri Danske, Estonije, Finske, Islanda, Letonije, Litvanije, Norveške i Švedske istakli su u saopštenju da ponovo potvrđuju princip da međunarodne granice ne smeju da budu menjane silom, prenosi Rojters.

Poljski premijer Donald Tusk izjavio je juče da će se SAD i evropski partneri konsultovati u vezi sa okončanjem rata u Ukrajini uoči najavljenog sastanka američkog predsednika Donalda Trampa i ruskog predsednika Vladimira Putina.

„Imam mnogo strahova, ali i mnogo nade povodom sastanka Trampa i Putina”, rekao je Tusk i dodao da Evropa ostaje jedinstvena u svom pristupu u mirovnim pregovorima, prenosi Rojters.

Poljski premijer naglašava da Kijev mora da bude uključen u bilo kakvu diskusiju povodom okončanja rata u Ukrajini. Po njemu Rusija mora da bude svesna da Zapad neće prihvatiti zahteve Moskve da se Ukrajina odrekne svojih teritorija.

Odbacujući navodni ruski predlog o zameni delova teritorije u Donjecku za prekid vatre, Kijev i vodeće članice EU obuzete su strahom da bi Putin u pregovorima mogao razbiti transatlantski savez i dobiti sve što želi u Ukrajini. Uoči iznenada najavljenog samita u Aljasci u petak, jedan evropski diplomata izjavio je za Si-En-En: „Preti nam opasnost da postanemo fusnota u istoriji.”

I poznati ruski ratni bloger Roman Aljehin slično razmišlja: „Ako Putin i Tramp direktno postignu dogovor, Evropa će se suočiti sa svršenim činom. Kijev – još više.”

U preostalim danima do samita ukrajinsko rukovodstvo i EU će učiniti sve što je u njihovoj moći da spreče ovakav scenario. Pogotovo što još uvek nije jasno kako će tačno izgledati samit na Aljasci imajući u vidu donekle namernu vrstu konfuzije i haosa koje u javnosti prate izjave američkog predsednika. Kijev, evropske prestonice, pa čak i Trampov osoblje pokušavaju su da shvate šta je tačno dogovoreno u Kremlju tokom poslednje posete specijalnog izaslanika Stiva Vitkofa.

Prva saopštenja iz Bele kuće sugerisala su da će se Putin sastati sa Trampom, a zatim da će uslediti trostrani sastanak između Trampa, Putina i Zelenskog. Putin je to brzo demantovao. Kako je sam rekao „još smo daleko od stvaranja uslova” za sastanak sa Zelenskim. Jedan pomoćnik je negirao da je ruska strana ikada pristala na trostrani sastanak.

Vašingtonski Institut za proučavanje rata (ISV) navodi da je Trampova administracija od 6. avgusta četiri puta različito opisala Putinove navodne uslove za prekid vatre. Jedino zajedničko svim verzijama jest da Putin traži povlačenje ukrajinskih snaga iz svih dijelova Donjecke oblasti koje još drže – uključujući velike gradove poput Slovjanska, Kramatorska i Kostjantinivke. ISV upozorava da bi Ukrajina, ukoliko bi pristala na takav zahtev, napustila svoj „odbrambeni pojas” u Donjecku, ključnu liniju utvrđenja podignutu još 2014, čime bi bila izložena novoj ruskoj agresiji.