Шабац на „Зоркиној” еколошкој бомби

Шабац – У неприватизованим фабрикама Холдинг компаније „Зорка“ у Шапцу, које већ годинама не раде, потенцијалну опасност представљају хемикалије ускладиштене у потпуно руинираним погонима, цистернама и цевоводима. Поједини објекти се налазе уз саму обалу Саве, често су на мети лопова, па Шапчани страхују да им се не догоди акцидент сличан лозничком, или оном из 1986. године, када је у граду било проглашено ванредно стање због неконтролисаног изливања амонијака.

У шабачкој „Зорки“ у овом тренутку налази се око 5.500 тона концентроване сумпорне киселине, која је ускладиштена у надземним резервоарима. У такозваним сферама за чување амонијака има само неколико тона, тако да овај гас по мишљењу стручњака не представља већу опасност за хемијски акцидент.

– Сумпорна киселина се користи за производњу минералних ђубрива, а пошто је један број запослених ангажован у фабрици, ситуација је под контролом. Међутим, латентна опасност постоји и морамо бити опрезни. Фабрике које су приватизоване: „Зорка Колор“, „Зорка Керамика“ и „Зорка Фарма“ имају урађене елаборате о процени утицаја на животну средину и ризика од хемијског удеса, тако да овде нема никаквих проблема – рекао је новинарима републички еколошки инспектор Драган Ђурић.

Само ове године у погонима Холдинг компаније „Зорка“ у Шапцу ватрогасне јединице интервенисале су шеснаест пута, а у више од 50 случајева ватрогасци су, ради безбедности, присуствовали варењу, или сечењу метала и претакању хемикалија.

– Апелујем да се ништа не сече без знања ватрогасне јединице, нити да се вари у овој фабрици, јер може да дође до далеко већих проблема него што је било у Лозници – истакао је командир ватрогасне јединице Милан Илић.

Он објашњава да је највећи проблем људски фактор. Део круга фабрике је необезбеђен, долази до неконтролисаног сечења метала, крађа и пожара. Веома је ризично, јер се у цевоводима задржало доста отровних хемијских материја.

– Краде се олово, бакар, гвожђе... Чупају се каблови и ту поред Саве ложи се ватра и топе пластични делови. Тада долази до паљења и траве и растиња, које је веома близу фабрици. Нажалост, наша свест још није на том нивоу да бисмо водили рачуна о могућим последицама по околину. А и радници су необучени. Раније су ишли на разне курсеве и предавања о заштити. Сада тога нема – наглашава Илић.

Док је шабачка „Зорка“ радила пуном паром, често су бележена прекорачења толерисаних количина штетних гасова у атмосфери. Било је и хаварија, срећом без већих последица. Шапчани се добро сећају догађаја из марта 1986. године, када је железничка цистерна са 43 тоне амонијака закачила надвожњак – пасарелу која води на нови мост преко Саве.

Град се пуних 18 сати борио са акцидентом. Отвор на оштећеном вентилу није могао да се затвори, јер је цистерна била пуњена под јаким притиском, а конвој није смео да се помера да се не би изазвало варничење и експлозија. А у композицији која је путовала из тадашњег СССР-а било је још пет вагона-цистерни напуњених амонијаком, довољних да разоре много већа места него што је Шабац.

У улицама Поп Лукина, Кајмакчаланска и Синђелићева тада је забележена концентрација амонијака у ваздуху од 530 милиграма по кубном метру, а дозвољена количина је износила 0,2 милиграма.

Прошле године један лопов покушао је да украде хромирани вентил са резервоара у коме се налазило 6.000 тона сумпорне киселине. На срећу, излило се само око 300 литара, јер су радници који су тог дана били присутни приметили да се нешто необично догађа, и спречили акцидент са могућом катастрофалном последицом.

Лопов је побегао, али је због задобијених повреда (опекотина киселином) морао да потражи лекарску помоћ. Да би прикриопочињено тешко кривично дело – изазивање опште опасности, учинио је то у сремскомитровачкој болници. Полиција му је ушла у траг и поднела пријаву Општинском суду у Шапцу, али је он после завршеног лечења поново успео да заметне трагове.