Чаролија ватромета

О блештавим шареним круговима јарких боја који су се расплињавали у хиљаде звездица падајући са неба приликом највећих свечаности писао је још Вилијам Шекспир, а већ неколико деценија они у „најлуђој ноћи” красе простор над градским трговима. За ватромет кажу да је пре око два миленијума откривен у древној Кини, а већ у првим секундама 2009. године, најављују у Скупштини града, још једном ће приуштити чаролију становницима главног града.

Светлуцаве звездице, каже Радмила Хрустановић, помоћник градоначелника, засијаће изнад Трга Републике, Трга Николе Пашића и у ужем градском језгру, а спектакл који ће почети у поноћ трајаће седам минута.Ватрометне батерије, римске свеће, вулкани, фонтане и остала пиротехничка средства биће испаљени са зграда Дома синдиката, Управе града Београда и са платоа испред Народне скупштине.

Хрустановићева није могла да прецизира када је први пут ватромет у „најлуђој ноћи” засветлео изнад града на ушћу Саве у Дунав, али је нагласила да од 2000. године градске власти редовно организују овај спектакл.

Београђани се сећају да је ватромет који је појединих година сијао над Калемегданом умео да „зачини” новогодишње славље још осамдесетих година прошлог века.

– Овогодишњи ватромет ће се од претходних разликовати по специфичном дизајну. Комисија „Белеф центра”, организатора градског дочека Нове 2009. године, одлучила је да овога пута посао организације ватромета повери фирми „Рудекс” из Београда – објаснила је Хрустановићева.

За „новогодишњи блесак” из градске касе биће издвојено 584.000 динара, а у његовој реализацији учествоваће седам пиротехничара, екипе ватрогасне бригаде и Хитне помоћи, као и техничко обезбеђење.

Како је објаснила Хрустановићева, пиротехничка средства су набављена из НР Кине, преко овлашћених дистрибутера.

– У поређењу са европским метрополама, београдски ватромет спада у средње. Мора се водити рачуна о безбедности грађана, јер се све догађа у ужој градској зони. Не бих рекла да ватромет доприноси угледу града, већ дочарава свечарско новогодишње расположење код суграђана и ствара празнични амбијент – истакла је Хрустановићева.

Београд је као главни град први у Србију увео обичај новогодишњег славља у 19. веку и то по угледу на дворске балове у Паризу. Уместо раскошног ватромета какав имамо данас, на раскршћима главних улица првих година 20. века гореле су мешине са катраном набијене на високе мотке.

Према легенди, експлозивну смесу од које су настајале блиставе, разнобојне звездице сасвим случајно смућкали су кинески кувари у једној од многобројних пољских кухиња и то од сумпора, шалитре, дрвеног уља, састојака који су се често могли наћи у тадашњим кухињама. Неки од маштовитих кулинара ставили су ову смесу у бамбусову шупљину, а када су је случајно притиснули дошло је до праска и распрскавања смесе у више разнобојних млазева. Према појединим подацима, све се догађало у време владавине династије Сонг у деветом веку. У то време ватрометом су обележавани важни догађаји у породици – од рођења, рођендана, од смрти. Постао је незаобилазни део Кинеске нове године, а коришћен је и у ритуалне сврхе, да растера зле духове. Проналазак барута само је утицао на усавршавање овог пиротехничког чуда, које је у Европу у 13. веку донео Марко Поло.Док данас безмало да нема земље у којој се не користи за увеличавање дочека Нове године, тада су га прво прихватили Италијани, па Немци, а убрзо су и Енглези уз помоћ ватромета почели да улепшавају дворске свечаности.