Čarolija vatrometa

O bleštavim šarenim krugovima jarkih boja koji su se rasplinjavali u hiljade zvezdica padajući sa neba prilikom najvećih svečanosti pisao je još Vilijam Šekspir, a već nekoliko decenija oni u „najluđoj noći” krase prostor nad gradskim trgovima. Za vatromet kažu da je pre oko dva milenijuma otkriven u drevnoj Kini, a već u prvim sekundama 2009. godine, najavljuju u Skupštini grada, još jednom će priuštiti čaroliju stanovnicima glavnog grada.

Svetlucave zvezdice, kaže Radmila Hrustanović, pomoćnik gradonačelnika, zasijaće iznad Trga Republike, Trga Nikole Pašića i u užem gradskom jezgru, a spektakl koji će početi u ponoć trajaće sedam minuta.Vatrometne baterije, rimske sveće, vulkani, fontane i ostala pirotehnička sredstva biće ispaljeni sa zgrada Doma sindikata, Uprave grada Beograda i sa platoa ispred Narodne skupštine.

Hrustanovićeva nije mogla da precizira kada je prvi put vatromet u „najluđoj noći” zasvetleo iznad grada na ušću Save u Dunav, ali je naglasila da od 2000. godine gradske vlasti redovno organizuju ovaj spektakl.

Beograđani se sećaju da je vatromet koji je pojedinih godina sijao nad Kalemegdanom umeo da „začini” novogodišnje slavlje još osamdesetih godina prošlog veka.

– Ovogodišnji vatromet će se od prethodnih razlikovati po specifičnom dizajnu. Komisija „Belef centra”, organizatora gradskog dočeka Nove 2009. godine, odlučila je da ovoga puta posao organizacije vatrometa poveri firmi „Rudeks” iz Beograda – objasnila je Hrustanovićeva.

Za „novogodišnji blesak” iz gradske kase biće izdvojeno 584.000 dinara, a u njegovoj realizaciji učestvovaće sedam pirotehničara, ekipe vatrogasne brigade i Hitne pomoći, kao i tehničko obezbeđenje.

Kako je objasnila Hrustanovićeva, pirotehnička sredstva su nabavljena iz NR Kine, preko ovlašćenih distributera.

– U poređenju sa evropskim metropolama, beogradski vatromet spada u srednje. Mora se voditi računa o bezbednosti građana, jer se sve događa u užoj gradskoj zoni. Ne bih rekla da vatromet doprinosi ugledu grada, već dočarava svečarsko novogodišnje raspoloženje kod sugrađana i stvara praznični ambijent – istakla je Hrustanovićeva.

Beograd je kao glavni grad prvi u Srbiju uveo običaj novogodišnjeg slavlja u 19. veku i to po ugledu na dvorske balove u Parizu. Umesto raskošnog vatrometa kakav imamo danas, na raskršćima glavnih ulica prvih godina 20. veka gorele su mešine sa katranom nabijene na visoke motke.

Prema legendi, eksplozivnu smesu od koje su nastajale blistave, raznobojne zvezdice sasvim slučajno smućkali su kineski kuvari u jednoj od mnogobrojnih poljskih kuhinja i to od sumpora, šalitre, drvenog ulja, sastojaka koji su se često mogli naći u tadašnjim kuhinjama. Neki od maštovitih kulinara stavili su ovu smesu u bambusovu šupljinu, a kada su je slučajno pritisnuli došlo je do praska i rasprskavanja smese u više raznobojnih mlazeva. Prema pojedinim podacima, sve se događalo u vreme vladavine dinastije Song u devetom veku. U to vreme vatrometom su obeležavani važni događaji u porodici – od rođenja, rođendana, od smrti. Postao je nezaobilazni deo Kineske nove godine, a korišćen je i u ritualne svrhe, da rastera zle duhove. Pronalazak baruta samo je uticao na usavršavanje ovog pirotehničkog čuda, koje je u Evropu u 13. veku doneo Marko Polo.Dok danas bezmalo da nema zemlje u kojoj se ne koristi za uveličavanje dočeka Nove godine, tada su ga prvo prihvatili Italijani, pa Nemci, a ubrzo su i Englezi uz pomoć vatrometa počeli da ulepšavaju dvorske svečanosti.