Мраз и суша загорчали цене воћа

Када су се први пут појавиле крајем маја, трешње су на пијаци коштале 1.300 и 1.500 динара за килограм. Када смо ушли у период да треба свака тезга да их има, било их је врло мало, а и даље по цени 450 и 550 динара. Потом су дошле малине, за које смо мање-више увек пребројавали да ли у новчанику имамо бар за 250 грама да нас жеља мине, јер су годинама уназад скупе. Кад су се појавиле, коштале су као трешње. Данас, где још могу да се нађу, коштају око 600 динара. Килограм шљива нема испод 250 и 300 динара, дакле, скупље су од банана, нара и ананаса, које увозимо. А киви смо претходних месеци плаћали 90 динара за комад, што никада није било, будући да се годинама продавао у корпицама од килограм за око 220 динара.

За то ко је крив што су цене домаћег воћа оволике, увек се нађе оправдање – суша, поплаве, мразеви, хладњачари, откупљивачи… Чињеница је да је тако, али то није утеха за грађане, чија је медијална зарада у јулу износила 81.793 динара, што значи да је 50 одсто запослених у Србији управо остварило плату до овог износа, а званична статистика показује да је воће за годину дана поскупело 82 одсто!

На питање могу ли неки трошкови у цени воћа да се снизе ако већ не можемо да наручујемо време које му погодује, конкретног одговора нема, осим да је чињеница да у јуну ове године скоро да није било кише, што га чини најсушнијим месецом у последњих 55 година.

Др Душко Бодрожа, виши научни сарадник у Институту економских наука, за „Политику” каже да је разлог поскупљења и то што је принос воћа значајно мањи.

– Пролећни мразеви уништили су и до 80 одсто рода раних сорти кајсија и трешања, док је у многим крајевима род јабука пао на око 30 процената уобичајене количине. Према проценама Републичког завода за статистику (РЗС) овогодишња производња малина мања је за 12,2 одсто, а вишања за 42,3 процента у односу на прошлу годину. Смањен принос директно је утицао на мању понуду на тржишту, што је довело до раста цена воћа. Све је то имало директан утицај на инфлацију, будући да су цене воћа у првом полугодишту 2025. порасле за 28 одсто, двоструко више од петогодишњег просека, са доприносом укупној инфлацији од 0,7 процената – истиче наш саговорник.

Као главне узроке раста цена наводи и неповољне временске услове, посебно пролећне мразеве, праћене дугим сушним периодима и неравномерном расподелом падавина, у складу са трендом негативних климатских промена.

– Проблем је регионални. Сличан раст цена (већи од 20 одсто) бележе и Грчка, Румунија, Бугарска, Северна Македонија и Црна Гора, што указује на регионални проблем климатских промена и ограничене могућности увозне супституције. Због тога у кратком року не постоје значајне могућности да се цене смање, јер је понуда ограничена на целом тржишту региона – истиче др Бодрожа.

На питање шта је дугорочно решење и да ли је прошло време јефтиног и слатког воћа, одговара да је то повећање капацитета и ефикасности наводњавања, заштита засада од мраза, олуја, града и високих температура, као и избор отпорнијих сорти и безбеднијих локација за садњу.

– Неопходна координација, односно успешна примена ових мера, захтева вишегодишњи, планиран и заједнички приступ државе, произвођача и свих учесника у ланцу снабдевања, како би се смањила волатилност цена и обезбедила стабилнија понуда на тржишту – истиче др Бодрожа.

И из Народне банке Србије (НБС) потврђују да разлоге драстичног скока цена воћа треба тражити у неповољним временским условима, због чега је најпре у марту период топлијег времена од уобичајеног условио раније цветање појединих сорти воћа (трешње, кајсије, шљиве, брескве), да би крајем месеца и током априла уследили мразеви, који су се неповољно одразили на воћарске културе. Након тога, јун је обележило врло топло и суво време са изузетно малом количином падавина. Зато принос најзаступљенијих воћарских култура (шљиве, јабуке, вишње, малине) бележи пад, што утиче на мању понуду на тржишту и следствено притисак на веће цене.

– У првом полугодишту цене воћа су порасле за 28 одсто, што је двоструко већи раст од петогодишњег просека за исти период, у чији обрачун улази и 2020. година, која је, што се тиче кретања цена воћа, неуобичајена с обзиром на тадашњу епидемију вируса корона. У овогодишњој динамици раст цена воћа убрзао је, посебно током другог тромесечја, забележивши тромесечни раст од 25 процената, чиме је определио готово половину остварене инфлације у том периоду и кључно допринео (са 0,5 процентних поена) да међугодишња инфлација у јуну буде изнад инфлације забележене у марту, као и да она одступи највише од мајске пројекције – објашњавају у НБС.

Поред воћа, додају, чији нови род сезонски стиже на тржиште током другог тромесечја (трешње, јагоде, брескве, кајсије, малине) и које у тим месецима уобичајено бележе изузетно високе месечне стопе раста, у јуну је висок раст цена забележен и код јабука (17,8 одсто месечно и 51 одсто међугодишње), лимуна (16,7 одсто месечно и 39 процената међугодишње) и поморанџи (9,3 одсто месечно и 31 одсто међугодишње).

Тиме су цене воћа у јуну допринеле месечној инфлацији са око 0,3 процентна поена, односно око трећине укупне месечне инфлације изазвано је поскупљењем само ове групе производа.

Смањен интензитет реакције цене на промене у приносима могао би се довести у везу с могућношћу супституције недостајућих количина из увоза. Могућност јефтиније супституције ипак зависи и од обима понуде на тржиштима европских земаља из којих највише увозимо поједине воћне културе. Доступни извештаји Европске комисије о стању на тржиштима појединих врста воћа (јабуке, цитруси, брескве) показују да је процењена производња јабука у ЕУ за 2024. била нижа за 10 одсто у односу на 2023. годину, при чему је тај пад у Пољској, као највећем европском произвођачу, био још израженији и износио је 20 процената, што се одражава на низак ниво залиха овог воћа до доласка новог рода и притисак на цене. Процењена прошлогодишња производња лимуна такође је мања у односу на 2023. Поред тога, Турска, као један од највећих светских извозника лимуна и земља из које у највећој мери увозимо лимун, овог пролећа суочавала се с великом штетом по нови род услед неповољних временских прилика, па је почетком априла Министарство трговине чак донело одлуку о привременој забрани извоза лимуна, која је ипак убрзо укинута. Таква кретања на страни понуде утицала су на цене на европском тржишту.

Актуелне велепродајне цене у Европи у односу на упоредиви период прошле године веће су за око 15 одсто код јабука, брескви и лимуна, а за око 30 процената код поморанџи, што у нашем случају увоз чини скупљим и могло би објаснити високе стопе раста цена јужног воћа које су бележене током другог тромесечја.

Повишене цене воћа под утицајем смањене понуде и у остатку ове године имаће притисак и на укупну инфлацију, али би тај утицај требало да постепено слаби, с обзиром и на релативно високу базу, јер је и у прошлој години била суша.

– По овом основу допринос цена воћа укупној инфлацији смањиће се са око 0,75 процентних поена у јуну на 0,4 крајем године. Конкретно, у оквиру Програма прилагођавања на измењене климатске услове за период од 2023. до 2030. године, које је израдило Министарство животне средине, представљен је скуп конкретних мера и активности које би требало спровести, а које се директно односе на воћарску производњу подразумевају повећање укупног капацитета и ефикасности наводњавања, одбрану засада од мраза у вегетацији, олуја и града, као и од високих температура, а у процесу планирања засада – евентуални избор отпорнијих сорти и локација с нижим ризиком – поручују из НБС.

Када је реч о осигурању пољопривредне производње, подаци Народне банке Србије за протеклих десет година указују укупна премија осигурања успорила раст у претходне две године. Притом, важно је да се нагласи да држава, у складу с важећим прописима, субвенционише премије осигурања у пољопривреди у износу од 40 до 70 одсто, како би премија осигурања била приступачнија пољопривредним произвођачима. Иако осигурање пољопривредне производње може олакшати положај пољопривредних произвођача и допринети њиховој заинтересованости да наставе да се баве овом делатношћу, ипак не може да реши проблем смањене понуде на тржишту у години суше и осталих неповољних климатских фактора.