Српске судије под лупом

Судија не сме бити члан политичке странке и не може се бавити било којим јавним или приватним плаћеним послом нити пружати правне услуге и савете уз накнаду. Лекари могу додатно да зарађују у приватним ординацијама, а просветни радници на приватним часовима. Судија може само да суди, у име народа.

Он не сме да учини ништа што није достојно његове професије и што је неспојиво са узвишеном дужношћу дељења правде. Ако, на пример, засвира хармонику на свадби, ако слика и продаје слике, отвори посластичарницу или бутик, ако гостује у телевизијској емисији без знања председника суда, то све може али и не мора да буде повод да се предложи његово разрешење.

Судија не може да буде члан неког управног одбора, али ни народни посланик, а адвокати то могу. Канцеларија може да ради чак и када адвокат постане министар.

Судија не сме да буде власник агенције за промет некретнинама, власник туристичке агенције или тезге на бувљаку, али може за своју душу да се бави уметношћу и спортом.

О томе шта је и зашто неспојиво са судовањем и недостојно судије, разговарали смо са др Миодрагом Мајићем, председником Првог општинског суда у Београду и Весном Дабић, портпаролом Врховног суда Србије.

– Судијски посао не може бити третиран као друге професије јер је једино судијама дата моћ да одлучују о судбинама људи. Али та моћ, као нужну противтежу, носи и обавезу – каже Миодраг Мајић.

Достојанство и углед судије и поверење грађана у независност судства не би били иоле могући нигде у свету ако би се судија бавио недостојним пословима.

– Ако би грађани после радног времена сретали судије у самопослугама и кафићима као пословође или власнике, ако би слушали њихову свирку у ноћним клубовима или ишли на путовања преко њихових туристичких агенција, онда би у било којем друштву било тешко сачувати достојанство и углед суда. Недостојно је и да судије живе у изнајмљеним становима, да купују гардеробу на распродаји и да немају новца за пристојно летовање, а све је то резултат недовољне зараде – наглашава Мајић.

У земљама са развијеном правном традицијом, углед судија се обезбеђује и висином зараде која омогућава пристојан живот, без потребе да судија ради било шта друго. Код нас су судије годинама примале плате које су недостојне тог посла.

– Морамо се ослободити заблуде о јефтином а добром судству. Докле год плате судија не буду такве да могу да привуку најбоље кадрове, који данас одлазе у приватне фирме, банке и невладине организације, дотле ће сви напори за суштинску промену стања у судству имати ограничен успех – каже председник Првог општинског суда у Београду.

Весна Дабић каже да судија може да се бави уметношћу, научним, стручним и књижевним радом, да пише песме и колумне, да држи предавања и испитује на стручним испитима, чак и уз новчану накнаду. Та накнада, међутим, не сме да оставља утисак утицаја на судију, да буде непримерена или већа од накнаде коју би неко други добио за исти посао.

– Судија је сталном суду јавности и зато мора да прихвати лична ограничења која просечни грађани могу да сматрају отежавајућим. Судија може да свира и пева на приватним слављима, али ако би се тиме редовно бавио на јавним окупљањима у кафани, за хонорар или за напојницу, то би било недостојно судијске функције. Исто је и са коцкањем, али ако судија игра карте у кругу породице и пријатеља, чак и за неку симболичну суму новца, то му се не може замерити – објашњава портпарол Врховног суда.

Судија чак може да буде власник фирме или акција у неком предузећу, али се у сваком конкретном случају процењује да ли је то у сукобу интереса са његовом судијском дужношћу и да ли нарушава углед професије.

Општа седница Врховног суда Србије донела је и правила за оцењивање вансудских активности судија. Та правила кажу да судија треба да се уздржава од сваког поступка који је недоличан, који изазива подозрење, подстиче сумњу, слаби поуздање или на други начин нарушава поверење у суд и његову објективност и непристрасност.

– Судија може да говори у медијима о темама из области правосуђа, али мора да обавести председника суда о јавном наступу и да се уздржи од било какве личне промоције и давања коментара о судским предметима, као и да води рачуна о приватности и безбедности учесника у поступку – каже Весна Дабић.

Бити судија, дакле, није лако.

Александра Петровић

----------------------------------------------------

Заклињу се чашћу

„Заклињем се својом чашћу да ћу своју дужност вршити верно уставу и закону, по најбољем знању и умећу и служити само истини и правди”. Сваки судија у Србији, који изговори ову заклетву пред председником Народне скупштине, зна да мора бити и достојан судијске функције.