Понедељак, 06.07.2026. ✝ Верски календар € Курсна листа
АКЦИЈА ХУМАНИТАРАЦА И „ЕЛЕКТРОКРАЈИНЕ”

Спасиће се роде у Бањалуци

На критичним тачкама далековода на којима страдају птице биће постављене платформе које ће их заштити од струјног удара
Спасиће се роде у Бањалуци
Селице одмарају на бањалучким крововима (Фото Орнитолошко друштво „Наше птице”)

Од нашег сталног дописника

Бањалука – Само у току минуле године у једном бањалучком приградском насељу пронађено је 15 белих рода, заштићене врсте (Ciconia ciconia), које су страдале од струјног удара. Мештане Рамића растужили су призори настрадалих птица, од којих су многе само посетиоци у прелету, а које су угинуле у њиховом суседству, па су о томе обавестили хуманитарне организације. Испоставило се да се већина несрећних птица налазила испод далековода, што је потврдило сумњу да страдају због контакта с електричним водовима.    

У Рамићима се, иначе, налази градска депонија. Птицама-селицама из западне Европе које мигрирају ка југу је то згодно место да застану и нахране се. Али су се многе од њих ту настањивале и свијале гнезда. Из Орнитолошког друштва „Наше птице” упозорили су да проблеми незаштићених делековода постоје широм БиХ.

Орнитолог из Бањалуке Драшко Адамовић упозорио је тада да ће хиљаде ових крупних птица прелетети град на Врбасу.

„Далеководи су им спавалишта, одмаралишта и гнездилишта, а на некима од њих у Рамићима страдају и страдаће још много, уколико се жаришне тачке, то јест тих неколико на којима их највише страда, не изолују, односно не направе одговарајући изолатори ‒ платформе изнад струјног додирног поља. Брига о њима је значајна јер се ради о трајно заштићеним врстама”, казао је Адамовић.

Из овог друштва су напоменули да су капацитети хуманитарних удружења ограничени и да неке од повређених птица неретко нема ко да прихвати. Као посебан проблем су истакли то што ниједан од два ентитета у БиХ није испунио законске обавезе да изгради прихватилиште за повређене птице. Такође, БиХ спада у ретке земље које нису потписница AEVA декларације о миграторним врстама, која између осталог прописује и обавезу реаговања у оваквим ситуацијама. 

Ипак, претходних дана, надлежни у Бањалуци су разматрали како да заштите ове птице. Закључено је да је на једном локалитету у Рамићима неопходна изолација водова, док је на другим местима потребно поставити посебне платформе на бандерама са гнездима. Обећано је да ће ускоро бити постављене платформе висине од пола метра до метар. Захват ће бити изведен након што роде одлете, па ће њихова постојећа гнезда бити премештена на нове конструкције.       

Представници Центра за животну средину „Електрокрајине”, једног од предузећа из састава „Електродистрибуције РС” и Републичког завода за заштиту културно-историјског и природног наслеђа сагласни су да је неопходно заштитити птице од струјног удара на електродистрибутивној мрежи. 

„Посебан акценат стављен је на мере заштите белих рода, превасходно у Рамићима код Бањалуке. Ове године немамо евидентираних угинућа белих рода и других заштићених врста птица од струјног удара”, уверавају из „Електрокрајине”. План је да „Електрокрајина” што пре набави заштитну опрему која би се уградила на критичним тачкама електроводова, који су у надлежности овог предузећа. Додају да „Електрокрајина” поседује ИСО сертификат ‒ Систем управљања животном средином и има усвојен План заштите птица, у којем су дефинисане све неопходне техничке мере и поступци. „С тим у вези, ’Електрокрајина’ је на водове поставила издужене изолаторе који штите мање птице, док је за заштиту већих птица, попут белих рода, неопходна набавка друге опреме”, навели су из овог предузећа. 

Из Центра за животну средину подсетили су да је идеја о овој акцији потекла прошле године, када је само на једном локалитету регистровано страдање око 15 белих рода.

„Рамићи су посебно значајни јер се роде све чешће хране на локалној депонији, док гнезда праве у околним насељима”, истакао је Игор Калаба из овог центра. 

Дејан Радошевић, руководилац Одсека за биодиверзитет у Републичком заводу за заштиту културно-историјског и природног наслеђа, нагласио је да су миграторне птице и друге врсте под посебним притиском, јер поред климатских промена, њихов опстанак угрожавају и криволов, као и уништавање природних станишта.

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.