Суморни када сви славе

Са свих звучника у граду допире празнична музика, трећи камен од сунца украшен је као да се сутра удаје за суседну планету, на све стране се сударате са суграђанима који, омамљени адреналином и алкохолом, иду градом под товаром шарених пакета, а ви бисте се најрадије завукли под јорган и преспавали дочек свечане делегације из Лапоније.

Новогодишњи празници су једно од најлепших доба године, али носе са собом два императива – морамо се добро провести и морамо бити весели. Међутим, свако ко је престао да верује у Деда Мраза из искуства зна да нико није имун на депресију која пада баш у време празновања и да лоши догађаји не гледају датум у календару када одлуче да нас посете. 

А разлога за нерасположење има на претек и у последњим данима децембра – можда вас још нико није позвао на дочек, или сте добили грип, упалу грла, синуса или плућа, док стара година одбројава своје последње дане. Или је, коначно, дошао ред и на вас да дежурате на празник! А можда заиста немате никаквих разлога за осмех, јер сте недавно прекинули везу, изгубили посао, посвађали се с пријатељима... (убаците катастрофу по избору). Добра вест је, уверавају нас стручњаци за душу, да је празнична депресија обично кратког века – траје неколико дана или недеља пре, током или након празника, а њени симптоми најизраженији су између католичког и православног Божића. Када прође новогодишња еуфорија, симптоми се обично повлаче.

– Основни симптоми празничне депресије су меланхолично расположење, губитак воље за животом, главобоља, несаница, промена апетита, која резултира дебљањем или мршављењем, раздражљивост и смањено интересовање за активности у којима обично налазимо задовољство, а то су секс, рад, дружење с пријатељима, изласци или хоби. Одговор на питање – зашто настаје празнична депресија и какве нам емоције доносе последњи дани децембра – гласи да Нова година уистину појачава наше базично расположење, подгрејава постојећа осећања и доводи до емоционалног и рационалног билансирања претходних 365 дана у години. А билансирање може бити увод у депресију ако година иза нас није она у којој смо остварили планове и жеље, ако нам је живот у њој био горак као пелен или смо се суочили с неким емоционалним губицима, тешком болешћу или смрћу неке блиске особе – објашњава Маја Антончић, клинички психолог.

Наша саговорница додаје да депресивно расположење понекад може бити наглашено због субјективног осећаја да се сви други добро забављају, што најчешће не одговара истини. Ако бисмо пажљивије погледали веселу и разуздану гомилу која ђуска изнад прасића и руске салате схватили бисмо да је Нова година за већину учесника синоним за сјајне, шарене, лаковане фалш поклоне који се стављају испод окићених јелки. Уз то, већина особа из искуства зна да су празнична окупљања рођака „идеална” прилика да се на породичну трпезу изнесу све старе свађе и несугласице, да се уместо предјела служи расправа око наследства, као главно јело често се сервира лик и дело „црне овце” породице, а као дезерт стижу политичке размирице.

– Искуство психолога говори да од празничне депресије често пате старије особе које су изгубиле свог животног партнера и чија деца живе у неком другом граду и усамљене особе који живе у великим градовима и које немају пуно пријатеља. Нажалост, усамљеност јесте постала болест савременог човека, који у вртлогу професионалних обавеза са пријатељима све више комуницира путем ес-ем-еса или Фејсбука. Зато и не чуди што је у целом свету завладала мода прослављања Нове године по трговима и на улицама – истиче Маја Антончић.

На питање – постоји ли начин да спречимо празничну депресију – наша саговорница одговара да је позитивно размишљање најважније оружје у борби с меланхолијом и додаје: „Немојте се присећати свих ружних и тужних момената које сте колекционирали у претходној години и немојте размишљати о изневереним надама, неоствареним жељама и разочарањима што сте их доживели у години коју испраћате. Иако ће вас купохоличари убеђивати да је шопинг најбољи лек против депресије, екстатично расположење које настаје као последица куповине крпица обично траје до прве журке и престаје чим стигне рачун који не можете да покријете. Другим речима, не гајите илузије да ће вас материјалне ствари учинити срећним ако вашем животу недостају особе са којима можете да поделите и радост и тугу.”

Нутриционисти саветују да не треба конзумирати велике количине алкохола, јер, супротно уобичајеном мишљењу, алкохол не делује стимулативно, већ „залива” депресивност, а претерано дружење са духовима из алкохолне боце може резултирати и агресивним понашањем. Они такође саветују и избегавање грицкалица и слаткиша – нарочито у вечерњим сатима, јер ће вам пореметити сан и уздрмати биоритам.