Сви наши празници

По свеже промењеном закону о празницима, у Србији ће се као државни празници убудуће обележавати четири датума: Нова година (1. и 2. јануар), Дан државности, односно Сретење (15. фебруар), Празник рада (1. и 2. мај) и Дан победе (9. мај). Овај последњи, међутим, празноваће се радно. Уколико неки од ових датума падне у недељу, празник се "сели", односно нерадни постаје следећи радни дан.

Овој листи треба придодати и црквене празнике. Нерадни дани за православне вернике су први дан Божића (7. јануар) и ускршњи празници (од Великог петка до другог дана Ускрса), као и дан крсне славе. Католички верници такође нерадно славе први дан католичког Божића и ускршње празнике, а припадници Исламске заједнице први дан рамазанског Бајрама и први дан курбанског Бајрама, док се припадницима Јеврејске заједнице као нерадан дан рачуна први дан Јом Кипура.

Празници као што су Свети Сава, односно школска слава, који пада 27. јануара, или Видовдан, 28. јуна, као и до сада, обележаваће се радно. Законским изменама искључују се недоумице какве су постојале ранијих година поводом обележавања појединих датума.

Такав случај био је својевремено са Даном Републике, 29. новембром који је на листи званичних празника остао више од једне деценије од распада СФРЈ. Овај празник пуних 11 година надживео је државу чији је рођендан обележавао. Чак ни нове власти после петог октобра нису журиле да 29. новембар скину са листе државних празника па се разлаз са прошлошћу десио тек новембра 2002. године гласањем у Већу грађана тадашњег савезног парламента.