Svi naši praznici

Po sveže promenjenom zakonu o praznicima, u Srbiji će se kao državni praznici ubuduće obeležavati četiri datuma: Nova godina (1. i 2. januar), Dan državnosti, odnosno Sretenje (15. februar), Praznik rada (1. i 2. maj) i Dan pobede (9. maj). Ovaj poslednji, međutim, praznovaće se radno. Ukoliko neki od ovih datuma padne u nedelju, praznik se "seli", odnosno neradni postaje sledeći radni dan.

Ovoj listi treba pridodati i crkvene praznike. Neradni dani za pravoslavne vernike su prvi dan Božića (7. januar) i uskršnji praznici (od Velikog petka do drugog dana Uskrsa), kao i dan krsne slave. Katolički vernici takođe neradno slave prvi dan katoličkog Božića i uskršnje praznike, a pripadnici Islamske zajednice prvi dan ramazanskog Bajrama i prvi dan kurbanskog Bajrama, dok se pripadnicima Jevrejske zajednice kao neradan dan računa prvi dan Jom Kipura.

Praznici kao što su Sveti Sava, odnosno školska slava, koji pada 27. januara, ili Vidovdan, 28. juna, kao i do sada, obeležavaće se radno. Zakonskim izmenama isključuju se nedoumice kakve su postojale ranijih godina povodom obeležavanja pojedinih datuma.

Takav slučaj bio je svojevremeno sa Danom Republike, 29. novembrom koji je na listi zvaničnih praznika ostao više od jedne decenije od raspada SFRJ. Ovaj praznik punih 11 godina nadživeo je državu čiji je rođendan obeležavao. Čak ni nove vlasti posle petog oktobra nisu žurile da 29. novembar skinu sa liste državnih praznika pa se razlaz sa prošlošću desio tek novembra 2002. godine glasanjem u Veću građana tadašnjeg saveznog parlamenta.