Рампа на хероинском путу

На прилазу граничном прелазу Градина, на мосту према Димитровграду, гужва. У возилу "опел аскона" ПИ 284-29 жена која седи поред возача вади пуну најлон-кесу ђубрета и баца поред аутомобила. То је мост преко реке Јерма. Средиште балканских путева. Тамо је "иза", овде је "испред", између је граница са Бугарском, позната тачка на хероинском путу од Авганистана до земаља богатог запада, где дрога завршава пут у крви милиона зависника. На Градини је откривена највећа количина дроге у Европи: око 80 одсто од целокупног "улова" на свим осталим европским границама.

Од 1. јануара ове године Бугарска је чланица Европске уније. Шта се променило од тада? Новина је то да сада кријумчари преносе цигарете из Србије у Бугарску. Сарадња са бугарском граничном полицијом је одлична и за девет месеци ове године откривено је око 22.000 боксова цигарета. Преносе их у шупљинама аутомобила, теренским возилом или пешице.

Прелаз Градина, код Димитровграда, место је где је пронађен један одсто укупне дроге која са свих страна кружи светским тржиштем. То се сматра великим успехом. Баш овде је само последњих година пронађено дроге у количинама: 2001. година – хероин 24,080 килограма; 2002 – хероин 2,004 килограма, рохипнол 3.000 таблета; 2003 – хероин 49 килограма, ефедрин – 210.000 комада, тиопентал – 215 таблета; 2004 – хероин 324,233 килограма, ефедрин – 114.740 комада, тиромел – 18.000 таблета, екстази – 1.497 таблета, рохипнол – 60 таблета; 2005 – хероин 134,058 килограма, рохипнол 10 таблета; 2006 – хероин 111,02 килограма, хашиш 55 килограма, ефедрин 104.000 комада, вијагра 800 таблета; 2007 – хероин 3.170 килограма, хероин 4,6 килограма (СГП), опијум 42,234 килограма, хероин 163,435 килограма.

Ови рекордни резултати не значе да много дроге не прође. Код Димитровграда постоје четири друмска и један железнички прелаз. У време летње сезоне овде саобраћа и до милион возила сваког месеца. У првих десет месеци прошле године прошла су 2.697.323 путника, ове године у исто време 2.871.507, значи шест одсто више. Зато је број аутомобила повећан за 49 одсто, а аутобуса је смањен за 13 одсто, као и камиона за 14 одсто.

Иван Стоименов (59), инжењер менаџмента из Димитровграда, 33 године царински је службеник, 30 година на Градини, четврт века је био вођа царинске смене, а последње четири године је службовао као самостални инспектор за царинске истраге. Сада је управник Царинарнице Димитровград, где је од 1985. до 2000. године забележено сто случајева откривања дроге.

Само он је пронашао 2.500 тоне дроге за више од три деценије. Открио је две велике "пошиљке" у камионима и једну у аутобусу. Каже да су три фактора важна за успех цариника: интуиција, рад, искуство. "Важна је и техника, систем контроле зван анализа ризика још је у развоју. Све дође на исто, и сад и пре, шверцери су увек у предности, на корак испред полиције, јер уносе иновације, а цариници и полиција морају да их откривају. Једном проваљен трик више не пролази. Колико су они смишљали бункера на разним местима да бисмо их ми откривали. Старији преноси млађем царинику знање када раде заједно у патроли. Важно је и фотографско памћење; познавање сваког детаља свих врста возила, где је и како шта направљено, уочава ли се нека преграда или нешто што нема у оригиналу. Морао сам да прегледам 50 камиона ’волво’ да бих у педесет првом уочио необично испупчење. Понекад бушимо и резервоаре, па ништа. Морамо бити обазриви према људима, јер није свако шверцер."

У Петом сектору (обавештајни рад, истраге, сузбијање кријумчарења и заштита интелектуалне својине) уочили су нову појаву "злоупотребе бренда".. Све је више фалсификата робе познатих произвођача. Откако је Бугарска постала чланица ЕУ, опао је промет камиона. Бугарски превозници у првих десет месеци за тридесет одсто мање користе прелаз преко Градине, док је прошле године промет порастао за пет одсто у односу на 2005.

Ненад Вучић (42) начелник је Регионалног центра граничне полиције према Републици Бугарској. Погранична полиција је прошле године, од јуна до септембра, преузела од војске надлежност обезбеђења границе: "Дрогу преносе углавном странци, Турци, па и Бугари. Србија се третира као транзитно подручје. На српско-бугарској граници нема много забележених илегалних прелазака људи. Али их ипак има. Још је мање таквих покушаја од 1. јануара. Постоје лакши правци до Запада."