Докторка свих Београђана

Она несметано улази у домове свих Београђана. Мало је оних који нису чули за њу, јер не прође дан а да се њен глас не чује на бар некој радио-станици, у телевизијским емисијама, или да се не прочита њен савет о здрављу у новинама. Увек насмејана и спремна да учини све зарад бољитка пацијената, прим. др Нада Мацура, кардиолог и пи-ар Градског завода за хитну медицинску помоћ, овогодишња је добитница угледне награде „Нај Београђанин”, коју додељује телевизија „Студио Б”. Увек са собом носи чак четири мобилна телефона, а изјаве медијима даје и са улице, из продавнице, са степеништа, па чак и када стоји у превозу – на једној нози.

Радни дан јој, каже, почиње у 5.30 сати, када попије кафу и две врсте чаја „да би јој глас био леп”, када је директно укључују у радио или телевизијски програм. Обавезно чита све дневне новине да би била информисана, а за новинаре је доступна непрекидно 24 часа.

Др Мацура је рођена у Врднику, опредељење да буде лекар потиче из најранијег детињства, јер увек јој је био циљ да помаже људима. Медицински факултет је завршила у престоници, прво је радила у Крагујевцу у Хитној помоћи, а затим у Смедеревској Паланци, где је, како каже, много шта научила. Увек је била на местима саобраћајних несрећа у којима је било много повређених људи, онде где је неко страдао због убиства из ловачке пушке, убода ножем у врат, или скока у бунар, тамо где је морала да укаже помоћ онима који су се преврнули са трактора... Тада је чак истражном судији диктирала у бележницу шта се догодило у несрећи, на прави начин вежбајући посао новинара – како са што мање речи, а са што више чињеница, рећи шта се негде догодило.

У београдски Завод за хитну медицинску помоћ прешла је 1989. године, а после шест месеци је добила прилику да упише супспецијализацију из кардиологије, коју је и завршила. Са усавршавањем није застала ни данас. Члан је Удружења и Скупштине за атеросклерозу Србије и сарадник Одбора за кардиоваскуларну патологију Српске академије наука и уметности, чији је председник академик проф. др Владимир Кањух.

– У оквиру обележавања Светског дана срца, ове године била сам амбасадор срца, а од 1997. године члан сам Удружења новинара Србије. На терен не одлазим од 1999. године, када сам због сломљене ноге морала да почнем да радим на телефонској централи Хитне помоћи – рекла је др Мацура, која већ три деценије саветује грађане и решава њихове здравствене проблеме.

Медијска каријера почела јој је оног тренутка када је у локалним новинама објављен интервју са њом са насловом „Лепа реч као лек”, када је почела често да гостује и у емисијама на радио-станицама.

– Када сам стигла у Београд, једна новинарка Радио Београда дошла је да проведе ноћ са мојом екипом, да би урадила репортажу. Касније ме је она „препоручила” другој колегиници, која је почела три пута недељно да ме укључује у програм у једној емисији, где сам давала савете како се најбоље може преживети дан. То је слушао и Владимир Красић, уредник Радио Новости, који ми је предложио да гостујем на њиховој радио-станици, а после једногодишње сарадње новинари су оценили да сам положила испит за новинара-сарадника и од 1994. године постављена сам за водитеља. Моја емисија зваласе„На одшкринута врата”, у којој су гостовали највећи стручњаци из свих области медицине – истакла је др Мацура.

После две године, „дама са препознатљивом бојом гласа”, како је многи зову, прешла је у Радио Јат, где је водила емисију „Кисеоник”, а постала је и главни и одговорни уредник научног часописа „Хало 94” који издаје Хитна помоћ.

Њен дугогодишњи лекарски рад прате бројне анегдоте, али и тешке ситуације. Сећа се како је са екипом људе „враћала” из клиничке смрти и како се заглавила у лифту на 14. спрату зграде са пацијентом у тешком здравственом стању. Бринула је о болесницима и на речним бродовима и у авионима, а каже да је била и у опасности, када је отишла у једну кућу где је муж убио жену, а затим се сакрио у грмље, одакле је мотрио на екипу Хитне помоћи. Догађало се и да посећује пацијенте у болницама, само да би видела да ли се боље осећају.

– Живим сасвим нормалан живот. Волела бих да будем амбасадор Уницефа и да помажем људима и у другим земљама – додала је омиљена саговорница београдских новинара, жена коју Београђани слушају са великом пажњом.

У слободно време, којег због природе посла готово и да нема, др Мацура воли да искористи за шетњу поред реке, обожава да гаји цвеће и да брине о животињама, да гледа шпанске серије и чита хороскопе, а кад год може отпутује на неку планину. Хоби јој је прелиставање модних журнала и дружење са правим пријатељима. Ипак, највеће значење за њу има – лепа реч. И осмех који у данашње време људима много значи.