Doktorka svih Beograđana

Ona nesmetano ulazi u domove svih Beograđana. Malo je onih koji nisu čuli za nju, jer ne prođe dan a da se njen glas ne čuje na bar nekoj radio-stanici, u televizijskim emisijama, ili da se ne pročita njen savet o zdravlju u novinama. Uvek nasmejana i spremna da učini sve zarad boljitka pacijenata, prim. dr Nada Macura, kardiolog i pi-ar Gradskog zavoda za hitnu medicinsku pomoć, ovogodišnja je dobitnica ugledne nagrade „Naj Beograđanin”, koju dodeljuje televizija „Studio B”. Uvek sa sobom nosi čak četiri mobilna telefona, a izjave medijima daje i sa ulice, iz prodavnice, sa stepeništa, pa čak i kada stoji u prevozu – na jednoj nozi.

Radni dan joj, kaže, počinje u 5.30 sati, kada popije kafu i dve vrste čaja „da bi joj glas bio lep”, kada je direktno uključuju u radio ili televizijski program. Obavezno čita sve dnevne novine da bi bila informisana, a za novinare je dostupna neprekidno 24 časa.

Dr Macura je rođena u Vrdniku, opredeljenje da bude lekar potiče iz najranijeg detinjstva, jer uvek joj je bio cilj da pomaže ljudima. Medicinski fakultet je završila u prestonici, prvo je radila u Kragujevcu u Hitnoj pomoći, a zatim u Smederevskoj Palanci, gde je, kako kaže, mnogo šta naučila. Uvek je bila na mestima saobraćajnih nesreća u kojima je bilo mnogo povređenih ljudi, onde gde je neko stradao zbog ubistva iz lovačke puške, uboda nožem u vrat, ili skoka u bunar, tamo gde je morala da ukaže pomoć onima koji su se prevrnuli sa traktora... Tada je čak istražnom sudiji diktirala u beležnicu šta se dogodilo u nesreći, na pravi način vežbajući posao novinara – kako sa što manje reči, a sa što više činjenica, reći šta se negde dogodilo.

U beogradski Zavod za hitnu medicinsku pomoć prešla je 1989. godine, a posle šest meseci je dobila priliku da upiše supspecijalizaciju iz kardiologije, koju je i završila. Sa usavršavanjem nije zastala ni danas. Član je Udruženja i Skupštine za aterosklerozu Srbije i saradnik Odbora za kardiovaskularnu patologiju Srpske akademije nauka i umetnosti, čiji je predsednik akademik prof. dr Vladimir Kanjuh.

– U okviru obeležavanja Svetskog dana srca, ove godine bila sam ambasador srca, a od 1997. godine član sam Udruženja novinara Srbije. Na teren ne odlazim od 1999. godine, kada sam zbog slomljene noge morala da počnem da radim na telefonskoj centrali Hitne pomoći – rekla je dr Macura, koja već tri decenije savetuje građane i rešava njihove zdravstvene probleme.

Medijska karijera počela joj je onog trenutka kada je u lokalnim novinama objavljen intervju sa njom sa naslovom „Lepa reč kao lek”, kada je počela često da gostuje i u emisijama na radio-stanicama.

– Kada sam stigla u Beograd, jedna novinarka Radio Beograda došla je da provede noć sa mojom ekipom, da bi uradila reportažu. Kasnije me je ona „preporučila” drugoj koleginici, koja je počela tri puta nedeljno da me uključuje u program u jednoj emisiji, gde sam davala savete kako se najbolje može preživeti dan. To je slušao i Vladimir Krasić, urednik Radio Novosti, koji mi je predložio da gostujem na njihovoj radio-stanici, a posle jednogodišnje saradnje novinari su ocenili da sam položila ispit za novinara-saradnika i od 1994. godine postavljena sam za voditelja. Moja emisija zvalase„Na odškrinuta vrata”, u kojoj su gostovali najveći stručnjaci iz svih oblasti medicine – istakla je dr Macura.

Posle dve godine, „dama sa prepoznatljivom bojom glasa”, kako je mnogi zovu, prešla je u Radio Jat, gde je vodila emisiju „Kiseonik”, a postala je i glavni i odgovorni urednik naučnog časopisa „Halo 94” koji izdaje Hitna pomoć.

Njen dugogodišnji lekarski rad prate brojne anegdote, ali i teške situacije. Seća se kako je sa ekipom ljude „vraćala” iz kliničke smrti i kako se zaglavila u liftu na 14. spratu zgrade sa pacijentom u teškom zdravstvenom stanju. Brinula je o bolesnicima i na rečnim brodovima i u avionima, a kaže da je bila i u opasnosti, kada je otišla u jednu kuću gde je muž ubio ženu, a zatim se sakrio u grmlje, odakle je motrio na ekipu Hitne pomoći. Događalo se i da posećuje pacijente u bolnicama, samo da bi videla da li se bolje osećaju.

– Živim sasvim normalan život. Volela bih da budem ambasador Unicefa i da pomažem ljudima i u drugim zemljama – dodala je omiljena sagovornica beogradskih novinara, žena koju Beograđani slušaju sa velikom pažnjom.

U slobodno vreme, kojeg zbog prirode posla gotovo i da nema, dr Macura voli da iskoristi za šetnju pored reke, obožava da gaji cveće i da brine o životinjama, da gleda španske serije i čita horoskope, a kad god može otputuje na neku planinu. Hobi joj je prelistavanje modnih žurnala i druženje sa pravim prijateljima. Ipak, najveće značenje za nju ima – lepa reč. I osmeh koji u današnje vreme ljudima mnogo znači.