Краљица поља одолева суши

Црепаја – Суша на пољима атара села Црепаја, након што је десетковала род кукуруза, угрожава и краљицу поља – шећерну репу. Падавина је, по речима овдашњих пољопривредника, било у неколико наврата, па тако збрајањем процењују да је за месец и по дана пало тек око 40 литара кише, што је недовољно, чак и за репу која иначе добро подноси сушне услове.

„Тако мало падавина је тек да се покупи прашина. Иако је било и нижих температура, од којих су се биљке мало опоравиле, земља је сада опет попуцала, а биљке већ неко време одбацују доње листове како би се одбраниле од врућина. Генерално, репа добро подноси дефицит влаге, има зелене масе, а она је важна како би се сачувала од загревања и није присутна трулеж”, каже за „Политику” Драган Јованов, пољопривредник из Црепаје, који је, ипак, после три деценије, први пут ове године, преполовио површине са 40 на 20 хектара, како због слабијих приноса претходних сезона, тако и због плодореда.

Јованов је један од већих произвођача слатког корена у Црепаји, крају познатом у јужном Банату по одличном квалитету земљишта, али највећим површинама под репом. Пре свега, разлог је близина шећеране, али се од ове сезоне и услови пласмана мењају за овдашње репаре, утолико што ће се затварањем и пренаменом погона у Ковачици род возити у шећеране у Пећинцима и Врбасу.

„То нас неће много пореметити. Што се нас тиче, све је исто, чак и суша, у односу на претходне године. С обзиром на то да смо кооперанти шећеране, они организују транспорт и прихватање рода. Такође, није се променило да смо ми једини од свих произвођача који већ на почетку кампање, а то значи још пре сетве у јесен, знамо услове производње. Пре свега, то се односи на цену која је за овогодишњи род 0,45 евроценти, или 53 динара за килограм, а имамо и бонусе и подстицаје на количину, за семе и редовну сетву”, објашњава саговорник, али и подсећа да су трошкови ове производње изузетно велики.

Ту су јесење орање, припрема земљишта, сетва, ђубрења и на крају вађење репе, за које су потребне посебне машине. Тако остане тек око 40 одсто прихода, а ове године ће и тиме бити презадовољни, додаје саговорник, с обзиром на све што их је снашло, а на шта не могу да утичу. Ипак, за разлику од прошле године, када је репа вађена готово два месеца раније, ове то неће бити пре октобра.

„Бар за сада, ја очекујем око три и по вагона нето по јутру, или нешто више од три вагона репе, и како смо се надали добро смо прошли. Када то кажем, мислим о приносима који ће нас бар раздужити. С обзиром на цену пшенице и других култура, репа је ипак задржала вредност која нас покрива”, напомиње Јованов.

Екстремни услови производње, које диктирају све дужа и сувља лета, тражили су и много више агротехнике. Највише се радила заштита од болести које нападају лист репе, а кад се он уништи од ње нема ништа. Стање је и ту шаролико, од парцеле до парцеле, али пре свега од третмана, који су и колико примењивани. Струка види спас у вештачкој киши и упозорава да уколико се не буде наводњавало бар 50 посто, неће се моћи успешно гајити ни репа ни јесењи усеви.

„Ми због великих површина, а то је око 800 хектара, не можемо да заливамо. Немогуће је распоредити толике системе, то би било јако скупо, а требало би да их прате и бунари. Уопште, заливање на ратарским културама се не исплати, јер су изузетно велики трошкови опреме и то, на овом терену, нико не ради. Овде је заступљено суво ратарење, или другим речима – гледамо у небо, а ни ове године оно нас није погледало”, закључује Драган Јованов, ратар из Црепаје, и додаје да је репа некако прегурала и издржала, пре свега зато што је у земљи, и још једном показала да је не зову случајно – краљица поља.