Истина и заблуде о вакцинама

У покушају да се заштите од бројних болести, људи прибегавају разним средствима. Некисе одлучују да реагују тек онда кад се појаве први симптоми неке болести, други слушају тајне народне медицине, трећи пију антибиотике на своју руку, а они који размишљају унапред – сматрају да је вакцина право решење.

Лекари објашњавају да се њоме постиже превенција, односно да она представља природни одговор организма и да је важно поштовати препоруке када је реч о програму обавезне вакцинације. Међутим, има и оних који сматрају да овај начин превенције доноси само зло и – ни по коју цену не желе да их рецимо добије њихово чедо.

Заблуде старе два века

Др Предраг Кон, епидемиолог београдског Завода за јавно здравље, каже да је било потребно око 200 година да би се разбиле етичке заблуде о вакцини и да су дилеме које се данас постављају исте као пре два века.

– Постоје родитељи и поједини несавесни лекари који не желе да им се деца вакцинишу и тиме нас доводе у незавидну ситуацију. Уколико се између седам и осам одсто малишана једне генерације не вакцинише, за 10 година имамо велики број осетљиве популације деце, јер не постоји ништа што може да замени вакцину. Тако нешто се управо и десило у Италији, па тамо данас имају епидемију морбила које се понављају, а уз сваку епидемију бележе и компликоване случајеве – објаснио је др Кон.

Он истиче да су многи педијатри у нашој земљи временом увидели важност вакцинације. Санкције за оне родитеље који их игноришу не постоје, наглашава др Кон, јер је то законска обавеза. Међутим, он каже да није сигуран да је неко због тога и био кажњен.

– Једне године смо тражили да они родитељи који одбијају вакцинацију деце морају то и да потпишу да би лекари „скинули” одговорност са себе. Одбијање вакцинације, страх, неповерење исти су као што су били средином 19. века. А у научном свету апсолутно нема дилеме о ефикасности вакцине. Време је показало да је резистентност на антибиотике све већа и да је достигла критичне размере у 21. веку, тако да се не види како ће ићи даљи развој ових лекова. Таква ситуација је довела до повратка на вакцине које никад нису ни престајале да се помињу – рекао је наш саговорник.

Природна селекција

Сада се у свету користи 67 различитих комбинација вакцина у програмима имунизације 193 чланице Светске здравствене организације. Код нас шест вакцина спада у обавезне. То су она против дифтерије, тетануса и великог кашља (DTP), затим дечје парализе (OPT), против хепатитиса Бе (HIP), малих богиња, заушки и рубеола (MMP) и она која се даје деци на рођењу – бесеже. Вакцине се, наглашава др Кон, разликују у односу на сва друга средства која се третирају као лекови и медицинска средства.

– Будући да су поменуте вакцине у обавезном правилнику, морам да кажем да се налазимо испред многих земаља и да је наше достигнуће на том пољу велико. Још давне 1974. године направљен је први светски програм имунизације (ППИ програм). Искорењена је вариола, а сад већ постоји елиминација малих богиња у Америци. Затим, искорењена је дечја парализа на подручју Европе и Америке, осим појединачних случајева, елиминисана је дифтерија. Србија је била међу првим земљама у свету које су увеле вакцинацију – рекао је др Предраг Кон.

Алтернатива овом начину заштите је такозвана природна селекција. То подржавају они који су против вакцинисања, а за јачање имунитета преко природних препарата, наводи наш саговорник. Он тврди да сви ти препарати не могу да заштите од инфекције.

– Постоје и такозване живе вакцине – намерно се изазива инфекција са благим вирусом, да би дошло до стварања потпуно природног одговора организма, а то је имунитет. Један од главних аргумената противника вакцине јесте да је овде реч о интересима фармацеутског лобија. Подсећам да се вакцинама фармацеути никад нису бавили, већ само лекари и научници. Да би се увела нека вакцина, потребно је много контрола, које не пролази ниједан од такозваних природних лекова и помоћних лековитих средстава – тврди наш саговорник.

Оно што је у последње време постало специфично у овој области јесте појава скупих вакцина, које ће, нажалост, бити доступне само елити. Др Кон каже да је то стање које може да уздрма основну идеју увођења вакцина: смањивање болести у општој популацији. Да се то не би догодило, наш саговорник додаје да држава мора унапред да размишља о вакцинама које ће уводити.

– Вакцина не доноси само заштиту већ буди свест о потреби вакцинације. Моја визија је да у будућности постоје одговарајући пунктови за одрасле у здравственим установама. Када је реч о вакцини против грипа, она се препоручује свима, посебно старијим од 65 година и хроничним болесницима. У Америци се користи „жива” вакцина, и то код школске деце, јер се зна да су школе генератори грипа. СЗО је направила програм вакцинисања за старије од 65 година и циљ је да се више од 90 одсто људи вакцинише. Код нас то чини свега 20 одсто старије популације – истакао је саговорник „Политике”.

Оно што буди наду за борбу против свих врста тумора јесте да научници убрзано раде и на проналаску вакцина против ове опаке болести. Терапијске вакцине, попут оних против канцера, у фази су клиничког испитивања, додаје др Кон, а њихова примена се очекује у наредних 10 година.