Балканска сила: Србија лидер у производњи текстила и обуће у региону

Србија је највећи произвођач текстила, коже и обуће у Адриа региону, а овај сектор је један од ретких који су углавном у домаћем власништву – чак 90 одсто од 1.050 регистрованих предузећа припада српским привредницима, показују подаци Привредне коморе Србије (ПКС), пренео је Bloomberg Adria.

Иако је реч о индустрији која последњих година даје скроман допринос БДП-у од око један одсто, она запошљава око 56.000 људи и има снажну извозну оријентацију. Само у 2024. години, текстил, кожа и обућа чинили су 5,3 одсто укупног српског извоза, у вредности већој од 1,5 милијарди евра. Највеће извозно тржиште је Италија, у коју је прошле године пласирана роба вредна више од 400 милиона евра, док следе Немачка, Русија, Француска, Румунија и земље региона.

Српске фабрике већ деценијама раде за водеће светске брендове попут Hugo Boss-а, Roberta Cavallija, Sergio Tacchinija, Kappe и Zare, али постоји и мањи број домаћих модних кућа које су се избориле за место на европском тржишту – међу њима се издвајају Mona, Luna, AMC, Elipsa, Jasmil и Dax Intimo.

Како наводи Немања Јовановић из ПКС, Србија се у овој индустрији позиционирала као произвођач мањих серија високог квалитета са кратким роковима испоруке, што погодује европским партнерима.

С друге стране, сектор се суочава са озбиљним изазовима – растом цена сировина које се углавном увозе из Турске и Кине, као и хроничним недостатком квалификоване радне снаге. То је један од разлога зашто поједини страни инвеститори производњу премештају у земље Северне Африке, где су трошкови мањи.

Поред текстилне индустрије, важан сегмент чини и производња обуће, која годишње запошљава око 12.000 радника у близу 300 фирми. Међу водећим домаћим произвођачима су Ceco Line из Новог Пазара, Gepard из Новог Сада, Mineks из Врања, Tigar из Пирота и Kanin из Ниша, док се на тржишту издваја и бренд Ana Popović Shoes, познат по ручној изради обуће од природне коже.

Иако је производња коже најмањи сегмент, са свега 56 активних предузећа, и овај сектор показује знаке опоравка после пада током пандемије. Извоз коже у 2024. години износио је око 50 милиона долара, а најважнија тржишта су Босна и Херцеговина, Италија и Русија.

Стручњаци оцењују да ће опстанак и даљи развој српске индустрије текстила и обуће зависити од улагања у модернизацију производње и образовање нових кадрова, како би се очувала конкурентност у односу на азијске произвођаче.