Пола века "трабанта"

Оно што је за за Французе био "спачек", за Немце легендарна "буба", Италијане "тополино", тадашње Совјете "москвич", Чехе "шкода хиљадарка", а за некадашње Југословене "фића", то је за становнике Демократске Републике Немачке у деценијама после Другог светског рата представљао "трабант". Према неким проценама, чак свако седмо возило на источнонемачким путевима био је "трабант", а најпопуларнији био је модел "601".
Омиљени "траби", који се још може срести на путевима широм Европе, баш данас слави педесети рођендан. Први примерак сишао је са производних трака фабрике у саксонском граду Цвикау 7. новембра 1957, у част јубилеја - 40. година Велике октобарске револуције. У знак братске љубави трудбеника ДДР и СССР, наденуто му је име "трабант", што значи сапутник.

Обожавани "траби" био је тема многих вицева, укључујући и чувени модел "601". Шест стотина уплате за ауто, а тек 601. добије "трабанта". Толико се, наиме, дуго чекало да га фабрика испоручи срећном купцу.

Многе компаније би и данас биле поносне да могу да се похвале моделом произведеним у чак три милиона примерака. Замишљен као пандан "Фолксвагену", нарочито његовој "буби", одлука да се каросерија "трабанта" направи од пластике није био хир конструктора, већ једино могуће решење у земљи из које су Совјети однели скоро све залихе челика. Производила се од памучних отпадака који су мешани са фенолском смолом и тако пресовани у каросерију. Отуда и виц: "Колико људи је потребно за производњу једног ′трабанта′? Двојица. Један да савија, а други да лепи".

Први "трабант" је имао двотактни мотор од 500 кубика, снагу 18 коња, а развијао је брзину од 90 километара на час. Прича се да му је за убрзање до максималне брзине требало читавих 60 секунди, што је сигурно непоновљив рекорд у спорости. С годинама "траби" је постојао све бржи, најпознатија верзија "601" имала је 595 кубика и целих 26 коња, а на улицама се препознавао по карактеристичном звуку двотактног мотора. Али и по смраду од издувних гасова, односно мешавине бензина и уља. У резервоар за гориво стајало је само 26 литара, а одговор на питање, наравно у вицу, како да се повећа двострука вредност "трабанта" гласио је: "Наточите пун резервоар".

Налик на смањени "пежо 404", добио је и своју караван верзију, што је још више повећало његову популарност. Ипак 1975. године проглашен је за аутомобил године, али као убедљиво најгори на свету.

Врхунац славе "трабант" је доживео приликом рушења Берлинског зида, када су у дугим колонама хиљаде Немаца, уз звуке сирена, спојили две државе у једну. У то време легендарни "траби" добио је и своју најјачу верзију, тако што је у њега уграђен мотор "фолксваген пола" од 1.100 кубика.

Браћа Мајк и Рони Урланд, међутим, успели су да од "трабанта" направе "звер" која развија брзину од 160 километара на сат и да буде бржи чак и од "поршеа карере". И све то уз припомоћ "Хондиног" мотора са четири цилиндра, а у резервоар су сипали мешавину гаса и бензина, па "траби" развија брзину од 230 километара.

Пензионисани инжењер Грим Годал из енглеског града Мидлтона, иначе власник највеће збирке "трабаната" на свету, осуђен је на глобу од 1.000 фунти. Комшије су га пријавиле зато што је у дворишту имао збирку од чак 49 примерака "трабија" и тако "визуелно загађује околину". Иначе, цена "трабија" у Британији је 10.500 евра, док се у Србији може пронаћи и за 200 евра.