Кућни љубимци као традиција Беле куће

Специјално за „Политику”

Бостон ‒ Председник Хари Труман је једном духовито приметио: „Ако желите пријатеља у Вашингтону, набавите пса”. И заиста, многи председници, од Џејмса Гарфилда до Калвина Кулиџа и Ричарда Никсона, проналазили су пријатеље у кучићима. Други су више волели мачке, коње, птице, али и велике, дивље животиње попут медведа и алигатора.

Славна традиција држања кућних љубимаца у Белој кући датира још од Томаса Џеферсона, који је током свог председничког мандата имао птицу и неколико младунаца медведа. Током година, председнички кућни љубимци су постајали својеврсне познате личности.

„Председник Џорџ Буш и прва дама Барбара Буш, вероватно највећи љубитељи кућних љубимаца који су живели у модерној Белој кући, за моју књигу ’Кућни љубимци у Белој кући’ су рекли да су им чак и у најтежим и најзахтевнијим данима на председничком месту Ренџер и Мили донели велику радост у животу и да ништа није као безусловна љубав пса који вам помаже да пребродите тешке тренутке”, каже за „Политику” Џенифер Бозвел Пикенс која проучава историју Беле куће, објашњавајући улогу енглеских спрингер шпанијела Ренџера и Мили у животу Џорџа Буша и његове супруге.

Бозвел Пикенс сматра да је интересовање за председничке кућне љубимце порасло са важношћу, моћи и угледом америчког председништва.

„Америчка јавност има незаситу жељу за причама о свакодневном животу у Белој кући, а медији ту жељу задовољавају повећаним извештавањем о дешавањима на Пенсилванија авенији бр. 1600 и кућним љубимцима који тамо живе. Прва дама Лора Буш је често говорила да ’кућни љубимци помажу да дом буде дом, и да нема већег задовољства за туристу у Белој кући него да баци поглед на њихове шкотске теријере Барнија и Бизлија и то је нешто што важи за све председничке породице”, објашњава Бозвел Пикенс.

Многи верују да је породица Трамп прекинула традицију, живећи без кућног љубимца у Белој кући. Неки се са тиме не слажу.

„Реганови, иако познати као љубитељи кућних љубимаца, нису имали кућног љубимца у Белој кући током свог првог мандата, већ на свом ранчу у Калифорнији”, појашњава Бозвел Пикенс.

Наша саговорница разјашњава још једну контроверзу: Бајденови нису први који су усвојили пса луталицу.

„Омиљени пас Линдона Б. Џонсона, Јуки, пронађен је на бензинској пумпи близу председниковог ранча у Тексасу. Такође, Кулиџови су били толико познати љубитељи кућних љубимаца да су им Американци понекад слали своје нежељене љубимце, тако да су технички имали много спасених животиња!”, каже Бозвел Пикенс.

Кућни љубимци Бушових били су прави амбасадори; често су се појављивали на божићним честиткама као божићни туристички водичи, учесници догођаја котрљања ускршњих јаја и слично.

„Госпођа Буш није само обасипала своје кућне љубимце љубављу и наклоношћу, већ је славила све животиње у својој божићној теми из 2002. године. Током тог празника, реплике претходних Првих кућних љубимаца биле су изложене широм Беле куће. Проницљива прва дама је такође користила кућне љубимце породице као начин да отвори врата Прве резиденције већем броју људи него икада раније, чиме су њихове животиње постале неке од најпознатијих у председничкој историји. Након трагедије 11. септембра 2001. смањен је уобичајени број обилазака Беле куће. Када су се приближили празници, многи људи су били разочарани што нису могли да уђу унутра и виде декорацију. Замишљен као начин да се декорација у Белој кући подели са народом, видео Бушовог шкотског теријера Барнија постао је хит, са 24 милиона прегледа на дан када је објављен”, присећа се Бозвел Пикенс.

У Белој кући је било и мачака.

„Картерови су се уселили у Белу кућу са ћерком Ејми и њеним сијамским мачком, Мисти Маларки Јинг Јанг. Мисти, како су га од милоште звали, углавном је прошао незапажено. Један од ретких чланака који сам могла да пронађем био је онај у којем се мачка криви за популацију мишева у Белој кући током Картерових година. Он је остао са породицом током Картеровог председничког мандата и био је последња мачка у Белој кући све док се председник Бил Клинтон није уселио са својом мачком, Соксом (*), 1993. године. Мачак Сокс је био главни први љубимац током Клинтоновог првог мандата. Као такав, он је био лик кога је Бела кућа запослила да на њиховој веб страници пожели добродошлицу деци. Цртана верзија мачке је креирана да води децу кроз сајт и позове их да уче о историји Беле куће и потраже друге забавне активности. Постао је нека врста славне личности за љубитеље мачака широм света; слављен је у песмама, нашао се на поштанској марки Централноафричке Републике и сматран је добро познатим ликом од стране медија”, каже наша саговорница.

Шкотски теријер Франклина Д. Рузвелта, Фала, постао је толико познат да је добијао писма обожавалаца и помињан је у говорима и новинским колумнама. Фала је пратио Рузвелта на важним догађајима и чак је овековечен заједно са председником у Меморијалу Рузвелта у Вашингтону.

Енглески спрингер шпанијел породице Буш, Мили, инспирисао је бестселер дечју књигу „Милијева књига”.

У ера Кенедија је било пуно животиња. У Белој кући су виђени понији, папагаји, хрчкови, и читава менажерија паса, сваки са својом личношћу и причом. Фотографије Каролине и Џона млађег са њиховим понијем, Макаронијем, постале су култне слике раних 1960-их – симбол невиности и породичног живота у бурној ери. Једна од најдирљивијих прича је она о Пушинки, штенету које је породици Кенеди поклонио совјетски премијер Никита Хрушчов. Поклон је био гест добре воље током хладног рата, јер је Пушинка била ћерка Стрелке, једног од првих паса који су путовали у свемир и безбедно се вратили.