Сусрет уметности и светиње

Призрен – „Ово је сцена из 14. века и само бог зна шта је на њој било”, каже Драгана Ковачевић Ракочевић у Атријуму Цркве Светог Спаса у старом делу Призрена.

Она је глумица и новинарка и јасне су јој могућности овог амбијента, који спада у најлепша места за музичке догађаје на овом простору. Слојеви векова, од 1330. до данас, претворили су овај видиковац у музичку терасу која лебди изнад Призрена. Испод слојева чађи од ватре из погрома 17. марта 2004. назиру се фреске изузетне лепоте, а зидови и стубови уништеног храма из 19. века отварају простор за стотине фрагмената и добра и зла које је задесило ову светињу. Реч је о цркви у цркви – један мали храм српског властелина Младена Владојевића је преживео, а од другог су остали зидови, стубови и звоник. Међу њима се у протеклих десет година нашло више од двеста најважнијих уметника који изводе рану средњовековну и ренесансну музику. Ту се десет година одржава Међународни фестивал средњовековне музике „Медимус”.

Постоје записи из Дубровника који говоре да је неки Драган Призренац у доба владавине цара Душана наступао по тамошњим трговима. „Стефан Душан је на свом поседу имао и музичаре, које је размењивао с Дубровником, поводом свечаних пригода”, каже се у публикацији коју је уредила др Александра Новаков. Она је рођена Призренка, ради у Матици српској у Новом Саду и део је тима који је у овом граду угостио уметнике из Немачке, Италије, Бразила, Мађарске, Швајцарске, многих држава и целог региона.

„Нисам знала шта да очекујем, јер никада раније нисам била овде, нисам била у Призрену. Такође нисам познавала место ни културу, и заиста сам задивљена, јер је толико лепо, топло и гостопримљиво. Место где смо боравили било је предивно, наступи претходних вечери били су веома лепи, и сам амбијент је био прекрасан”, говори Симона Гато из Италије, која је наступила с групом „Театрум инструменторум”. Уз европску средњовековну музику чуле су се и неке ране балканске и јерменске композиције.

Изасланик патријарха српског Порфирија и митрополита Теодосија, викарни епископ новобрдски Иларион Лупуловић био је пре десет година, кад је „Медимус” основан. Данас, после десет година, сматра да се догодило чудо у сусрету светиње и уметности и да је Атријум Цркве Светог Спаса постао важно место и културолошки феномен у који људи могу да се склоне и пронађу сигурност и утеху.

У граду у којем стално живи највише десет Срба, водитељка програма Драгана Ковачевић Ракочевић почиње и завршава своје обраћање с „драги Призренци”, сви овде знају да се она обраћа и онима који нису ту и да је то истовремено позив на повратак. Међутим, упркос свему, за овај фестивал се тражи столица више. Од првих бојажљивих и несигурних аплауза до данас „Медимус” је постао место катарзе и ослобођења у троуглу наслеђа, савремених уметника и емоције сложеног садашњег тренутка. Ту интеракцију је одабиром најбољих светских извођача и музичара осмислио професор Дарко Карајић: „Када схватите колико је та музика била величанствена, онда се постидите зашто ви не стварате такву музику. Њу су тада стварали за њихову садашњост и нису били препотентни, нису имали ту врсту сујете у себи и зато су већина непознати аутори. Нису сматрали да ће то бити битно, нису ни слутили да ће неко за седам, осам векова презентовати њихову музичку мисију. Зато данас знамо да је та музика стварана за вечност.”

Његова музичка слика Призрена вратила је овај град хиљадама људи из свих делова наше земље, а међу њима су и они који за десет година „Медимуса” нису пропустили ниједан минут програма. Тако су Маја и Синиша Јовановић из Сушице код Грачанице добили захвалницу за оданост музици и манифестацији.

„Косово и Метохија је место које човека испуни и задиви на начин који је тешко описати речима. Овде сам доживела тренутке који ће ми заувек остати у срцу, од ’Медимуса’ до дана проведених у манастиру Светих архангела код Призрена. Фестивал је показао колико уметност може да буде снажна и узвишена”, сматра Божица Марковић из Лознице.

Организатори фестивала „Медимус” су Удружење пријатеља манастира Светих архангела и Дом културе Грачаница, а подршку пружају Канцеларија за Косову и Метохију, Министарство културе, „Телеком Србија”, Академија за хумани развој, Епархија рашко-призренска, Богословија Свети Кирило и Метохије, Црквена општина призренска, манастир Светих архангела и Привремени орган општине Призрен.