Susret umetnosti i svetinje

Prizren – „Ovo je scena iz 14. veka i samo bog zna šta je na njoj bilo”, kaže Dragana Kovačević Rakočević u Atrijumu Crkve Svetog Spasa u starom delu Prizrena.

Ona je glumica i novinarka i jasne su joj mogućnosti ovog ambijenta, koji spada u najlepša mesta za muzičke događaje na ovom prostoru. Slojevi vekova, od 1330. do danas, pretvorili su ovaj vidikovac u muzičku terasu koja lebdi iznad Prizrena. Ispod slojeva čađi od vatre iz pogroma 17. marta 2004. naziru se freske izuzetne lepote, a zidovi i stubovi uništenog hrama iz 19. veka otvaraju prostor za stotine fragmenata i dobra i zla koje je zadesilo ovu svetinju. Reč je o crkvi u crkvi – jedan mali hram srpskog vlastelina Mladena Vladojevića je preživeo, a od drugog su ostali zidovi, stubovi i zvonik. Među njima se u proteklih deset godina našlo više od dvesta najvažnijih umetnika koji izvode ranu srednjovekovnu i renesansnu muziku. Tu se deset godina održava Međunarodni festival srednjovekovne muzike „Medimus”.

Postoje zapisi iz Dubrovnika koji govore da je neki Dragan Prizrenac u doba vladavine cara Dušana nastupao po tamošnjim trgovima. „Stefan Dušan je na svom posedu imao i muzičare, koje je razmenjivao s Dubrovnikom, povodom svečanih prigoda”, kaže se u publikaciji koju je uredila dr Aleksandra Novakov. Ona je rođena Prizrenka, radi u Matici srpskoj u Novom Sadu i deo je tima koji je u ovom gradu ugostio umetnike iz Nemačke, Italije, Brazila, Mađarske, Švajcarske, mnogih država i celog regiona.

„Nisam znala šta da očekujem, jer nikada ranije nisam bila ovde, nisam bila u Prizrenu. Takođe nisam poznavala mesto ni kulturu, i zaista sam zadivljena, jer je toliko lepo, toplo i gostoprimljivo. Mesto gde smo boravili bilo je predivno, nastupi prethodnih večeri bili su veoma lepi, i sam ambijent je bio prekrasan”, govori Simona Gato iz Italije, koja je nastupila s grupom „Teatrum instrumentorum”. Uz evropsku srednjovekovnu muziku čule su se i neke rane balkanske i jermenske kompozicije.

Izaslanik patrijarha srpskog Porfirija i mitropolita Teodosija, vikarni episkop novobrdski Ilarion Lupulović bio je pre deset godina, kad je „Medimus” osnovan. Danas, posle deset godina, smatra da se dogodilo čudo u susretu svetinje i umetnosti i da je Atrijum Crkve Svetog Spasa postao važno mesto i kulturološki fenomen u koji ljudi mogu da se sklone i pronađu sigurnost i utehu.

U gradu u kojem stalno živi najviše deset Srba, voditeljka programa Dragana Kovačević Rakočević počinje i završava svoje obraćanje s „dragi Prizrenci”, svi ovde znaju da se ona obraća i onima koji nisu tu i da je to istovremeno poziv na povratak. Međutim, uprkos svemu, za ovaj festival se traži stolica više. Od prvih bojažljivih i nesigurnih aplauza do danas „Medimus” je postao mesto katarze i oslobođenja u trouglu nasleđa, savremenih umetnika i emocije složenog sadašnjeg trenutka. Tu interakciju je odabirom najboljih svetskih izvođača i muzičara osmislio profesor Darko Karajić: „Kada shvatite koliko je ta muzika bila veličanstvena, onda se postidite zašto vi ne stvarate takvu muziku. Nju su tada stvarali za njihovu sadašnjost i nisu bili prepotentni, nisu imali tu vrstu sujete u sebi i zato su većina nepoznati autori. Nisu smatrali da će to biti bitno, nisu ni slutili da će neko za sedam, osam vekova prezentovati njihovu muzičku misiju. Zato danas znamo da je ta muzika stvarana za večnost.”

Njegova muzička slika Prizrena vratila je ovaj grad hiljadama ljudi iz svih delova naše zemlje, a među njima su i oni koji za deset godina „Medimusa” nisu propustili nijedan minut programa. Tako su Maja i Siniša Jovanović iz Sušice kod Gračanice dobili zahvalnicu za odanost muzici i manifestaciji.

„Kosovo i Metohija je mesto koje čoveka ispuni i zadivi na način koji je teško opisati rečima. Ovde sam doživela trenutke koji će mi zauvek ostati u srcu, od ’Medimusa’ do dana provedenih u manastiru Svetih arhangela kod Prizrena. Festival je pokazao koliko umetnost može da bude snažna i uzvišena”, smatra Božica Marković iz Loznice.

Organizatori festivala „Medimus” su Udruženje prijatelja manastira Svetih arhangela i Dom kulture Gračanica, a podršku pružaju Kancelarija za Kosovu i Metohiju, Ministarstvo kulture, „Telekom Srbija”, Akademija za humani razvoj, Eparhija raško-prizrenska, Bogoslovija Sveti Kirilo i Metohije, Crkvena opština prizrenska, manastir Svetih arhangela i Privremeni organ opštine Prizren.