Теслино завештање

На својеврстан начин једно завештање Николе Тесле оживљено је у Институту за земљиште у Београду. Немојте да вас збуни назив једне од најстаријих научних установа у Србији, невидљивива танана веза постоји!

Ненадмашни геније српског рода објавио је у јуну 1900. године подужи чланак у ондашњем угледном часопису „Сенчјури”, под именом „Проблем повећања људске енергије”, који је са одушевљењем читан и препричаван. А у каквој је то спрези са изучавањем својстава ораница и пашњака? Чвршћој него што бисте на први поглед помислили. Пре више од једног столећа он је укратко описао како је покушао да помоћу електричне струје издвоји азот из ваздуха у којем га има у изобиљу.

Пет десетлећа касније истраживачи Института за земљиште осмислили су микробиолошко азотно ђубриво које је делотворније, безбедније и јевтиније од истоименог (без придева микробиолошко) из хемијских постројења. Са одликама које је наговестио загонетни укротитељ муња старином из Лике, а поврх свега и једино ове врсте на Балкану.

Бактеријске фабрике

И док се ратари довијају како да набаве неколико пута скупље гнојиво, за повећање приноса на дохват руке им је кудикамо плодоноснији и здравији поступак, у потпуном сагласју са извиканом поруком – органски здрава храна.

Директор једноипостолетне научноистраживачек установе (утемењен 1853. с потписом књаза Александра Карађорђевића) др Србољуб Максимовић подсећа да су се у поменутом изуму-открићу сустекла два кључна, у наше време навелико разглашавана, обележја: у енергетском погледу веома штедљиво и у еколошком смислу нимало шкодљиво. Зар то не оглашавају на сва звона широм наше плавозелене планете, а Србија – колико нам је познато – још није отпловила у космичка (читај: небеска) пространства?

У полуетиленским кесицама (280 до 300 грама) довољним да се нађубри пола или хектар усева засађених махунастим биљкама (легуминозне) стисне се две и по до три милијарде брижљиво одабраних бактерија (ризобиа) у једном граму (добро сте прочитали!), чији је задатак да у квржицама корена везују азот из ваздуха. Другим речима, оличавају „биолошку фабрику” или азотару која издваја драгоцени хемијски елемент.

Азо је најважнији састојак у исхрани биљака који кроз проетине стиже у животиње и људе. Највише га има у виду гасова (79 одсто) у Земљином ваздушном омотачу (атмосфера), а то је – признаћете – прилично далеко од тла. Како га привући доле? Посредством микроорганизама који га привезују, и тај облик метаболизма назива се биолошка аутофиксација (по томе је ђубриво прозвано – азотфиксин).

Посебно место у гомилању азота у земљишту припада заједници (симбиоза) махунастих биљака и бактерија које обитавају у подземним квржицама. Управо те израслине представљају „биолошке фабрике”. У Институту за земљиште у Београду су, према речима микробиолога др Богића Миличића (наследника др Животе Војиновића које све започео), научно осмислили како да невидљиве раднике натерају да извуку што више азота из ваздуха.

Која су највидљивија преимућства?

Веже више азота

И земљорадницима је најочигледније да је род дотичних усева већи за 20 до 50 одсто, зато што се веже више азота: са минералним азотним ђубривом 45 до 50 посто, а с микробиолошким (азотфиксин) 66 до 70. У научним књигама и чланцима пише да, у другом случају, пасуљ обезбеђује око 60, соја 70-80, луцерка 75, бела детелина 75 (црвена 85), и грашак 80-90 процената својих потреба у азоту.

Према статистичким подацима, у нашој земљи се у раздобљу од 2001. до 2006. године соја сејала на 120.620, пасуљ на 24.282, боранија на 5.000-6.000, грашак за јело на 13.000-14.000, а сточни на 35.000, луцерка на 190.248, детелина на 122.020 и звездан (смиљчица) на 22.000 хектара. Уколико је једна кесица микробиолошког довољна за ђубрење једног хектара, а продаје се за 320-400 динара, колика је уштеда када одмени 200 килограма (четири вреће) минералног азотног ђубрива за које ваља платити 10.000 динара?

Нека израчуна свако за себе, укључујући државу (са оловком, на дигитрону или рачунару). И нека дода да се у производњи минералних азотних гнојива сагори 25 милијарди џула енергије (и то треба срачунати).

Надлежнима за подсећање: очекује се недостатак и поскупљење азотних ђубрива из увоза. А с домаћим микробиолошким земљиште се обогаћује азотом, смањује се загађење отаница и ливада (па и животне средине), повећава се количина протеина у зрну и сену. И на крају, Србија се све више ослања на властито знање и на властиту производњу.

Недавно је министар пољопривреде пред телевизијским камерама истоварао и преносио џакове са органским купусом. Ако наврати у скромно здање у Теодора Драјзера 7 моћи ће у једној руци да понесе двадесетак кесица и раздели их најсиромашнијим земљоделцима.