Рођење Христово на маркама

Традиционално издање поштанских марака на тему Божића, Пошта Србије пустила је у оптицај 28. новембра. Серија садржи две марке, номинале 20 и 46 динара. Пошто су емитоване крајем новембра, у тиражу знатно већем од осталих пригодних марака, ове марке су на време стигле до поштанских шалтера широм Србије, до многобројних филателиста и корисника поштанских услуга.

Божић се слави три дана, а припреме за празник врше се 5. јануара, на Туциндан, и на Бадњи дан – 6. јануара.

Један од симбола који се везују за овај празник јесте печеница – најчешће печено прасе – врста жртве која се приноси Богу и потиче из претхришћанског веровања, а спомиње се и у Старом завету. Коље се на Туциндан или Бадњи дан и пече на ражњу.

Слама симболизује сламу на којој је рођен Исус Христ и остаје у кући све време празника. У кућу се уноси заједно са бадњаком, а потом се у њу стављају слаткиши, суве шљиве, ораси, шећер и новчићи.

Бадњак је младо и здраво храстово, церово или јаворово дрво, које домаћин сече на Бадњи дан. Према обичају, сече се укосо, са источне стране. Пази се да увек падне директно на земљу, а не да се задржи на неком суседном дрвету. Симбол је дуговечности и чврстине хришћанства и топлине љубави коју Христос доноси својим рођењем и доласком на земљу.

Чесница је обично бела погача умешана од пшеничног брашна без квасца. У њу се ставља златни или сребрни новчић. Ломи се на делове и сваки укућанин добије парче. Сматра се да ће онај ко у свом парчету нађе новчић имати берићета у наступајућој години.

(/slika2)Положајник је прва особа која уђе у кућу на дан Божића, обично у договору са домаћином. Он поздрави дом и укућане речима „Христос се роди”, а онда узме гранчицу бадњака, приђе ватри и пожели срећу домаћинима говорећи „Колико варница толико здравља, колико варница толико парица” и слично, завршавајући говор речима: „Амин, Боже дај!”

На марки номинале 20 динара приказана је икона „Рођење Христово” непознатог аутора из 18. века, док се на марки номинале 46 динара налази детаљ композиције „Пресвета Богородица – рођење Христово” Димитрија Бачевића из 1776. године. Мотив на пригодној коверти првог дана је „Рођење Христово” Теодора Димитријевића Крачуна из 18. века. Мотиви на маркама и на коверти су из збирке Музеја Српске православне цркве у Београду.

Графичку обраду марака урадила је Надежда Скочајић, дипломирани графички дизајнер из Београда. Марке су штампане у новосадској штампарији „Форум”, техником вишебојног офсета, у шалтерским табацима од по 25 комада. Марка номинале 20 динара, што одговара тарифи за слање писама и честитки у унутрашњем поштанском саобраћају, штампана је у тиражу од 528.000 комада, док је марка номинале 46 динара, намењена за честитке у међународном поштанском саобраћају, штампана у тиражу од 128.000 комада.

На дан пуштања марака у оптицај, Пошта Србије је емитовала пригодан коверат првог дана са жигом поште 11101 Београд.