Rođenje Hristovo na markama

Tradicionalno izdanje poštanskih maraka na temu Božića, Pošta Srbije pustila je u opticaj 28. novembra. Serija sadrži dve marke, nominale 20 i 46 dinara. Pošto su emitovane krajem novembra, u tiražu znatno većem od ostalih prigodnih maraka, ove marke su na vreme stigle do poštanskih šaltera širom Srbije, do mnogobrojnih filatelista i korisnika poštanskih usluga.

Božić se slavi tri dana, a pripreme za praznik vrše se 5. januara, na Tucindan, i na Badnji dan – 6. januara.

Jedan od simbola koji se vezuju za ovaj praznik jeste pečenica – najčešće pečeno prase – vrsta žrtve koja se prinosi Bogu i potiče iz prethrišćanskog verovanja, a spominje se i u Starom zavetu. Kolje se na Tucindan ili Badnji dan i peče na ražnju.

Slama simbolizuje slamu na kojoj je rođen Isus Hrist i ostaje u kući sve vreme praznika. U kuću se unosi zajedno sa badnjakom, a potom se u nju stavljaju slatkiši, suve šljive, orasi, šećer i novčići.

Badnjak je mlado i zdravo hrastovo, cerovo ili javorovo drvo, koje domaćin seče na Badnji dan. Prema običaju, seče se ukoso, sa istočne strane. Pazi se da uvek padne direktno na zemlju, a ne da se zadrži na nekom susednom drvetu. Simbol je dugovečnosti i čvrstine hrišćanstva i topline ljubavi koju Hristos donosi svojim rođenjem i dolaskom na zemlju.

Česnica je obično bela pogača umešana od pšeničnog brašna bez kvasca. U nju se stavlja zlatni ili srebrni novčić. Lomi se na delove i svaki ukućanin dobije parče. Smatra se da će onaj ko u svom parčetu nađe novčić imati berićeta u nastupajućoj godini.

(/slika2)Položajnik je prva osoba koja uđe u kuću na dan Božića, obično u dogovoru sa domaćinom. On pozdravi dom i ukućane rečima „Hristos se rodi”, a onda uzme grančicu badnjaka, priđe vatri i poželi sreću domaćinima govoreći „Koliko varnica toliko zdravlja, koliko varnica toliko parica” i slično, završavajući govor rečima: „Amin, Bože daj!”

Na marki nominale 20 dinara prikazana je ikona „Rođenje Hristovo” nepoznatog autora iz 18. veka, dok se na marki nominale 46 dinara nalazi detalj kompozicije „Presveta Bogorodica – rođenje Hristovo” Dimitrija Bačevića iz 1776. godine. Motiv na prigodnoj koverti prvog dana je „Rođenje Hristovo” Teodora Dimitrijevića Kračuna iz 18. veka. Motivi na markama i na koverti su iz zbirke Muzeja Srpske pravoslavne crkve u Beogradu.

Grafičku obradu maraka uradila je Nadežda Skočajić, diplomirani grafički dizajner iz Beograda. Marke su štampane u novosadskoj štampariji „Forum”, tehnikom višebojnog ofseta, u šalterskim tabacima od po 25 komada. Marka nominale 20 dinara, što odgovara tarifi za slanje pisama i čestitki u unutrašnjem poštanskom saobraćaju, štampana je u tiražu od 528.000 komada, dok je marka nominale 46 dinara, namenjena za čestitke u međunarodnom poštanskom saobraćaju, štampana u tiražu od 128.000 komada.

Na dan puštanja maraka u opticaj, Pošta Srbije je emitovala prigodan koverat prvog dana sa žigom pošte 11101 Beograd.