Закони су за нас

Нико у Србији не зна тачно колико још закона није усаглашено са Уставом донетим крајем 2006. године.

Уз Устав се доноси и Уставни закон којим се предвиђају рокови за примену Устава и одређују крајњи датуми за многе неопходне радње као што су избори, успостављање система судова...

Било је тако предвиђено да се нови избори, председнички и парламентарни, одрже до краја 2007. године. Војислав Коштуница се тада потрудио на све начине да оспори тај рок, тврдећи да су околности такве да не треба одржати изборе. Околности су тада јасно стављене изнад Уставног закона.

Сада је партија Војислава Коштунице у отвореном писму Славици Ђукић-Дејановић подсетила председницу Скупштине Србије да „У члану 15. Уставног закона јасно пише да је до 31. децембра потребно ускладити оне законе који нису у складу са Уставом”.

У писму се још Ђукић-Дејановић упозорава да је баш она председница и Одбора скупштине за уставна питања и да – од јуна до данас није успела да сазове ни конститутивну седницу Одбора.

На страну што ДСС има два аршина, која онолико замера другима, када је у питању поштовање закона. Важније је сада да јесу у праву када упозоравају на поштовање закона. Јер ником нормалном не треба објашњавати шта се догађа са друштвом у коме се закони не поштују. Замислите само да нико не одговара за пљачку, силовање, убиство...

Као што се крајем 2007. власт, оличена у ДСС, околностима бранила од спровођења закона, и данашња власт у лику Наде Колунџије, шефице посланичког клуба владајуће коалиције, брани се претераним оптимизмом писаца Уставног закона, и каже да нико није могао да очекује да ће се до краја поштовати рокови из Уставног закона.

Ако је ДС с правом тражила да се поштују рокови за изборе, морала би и сада да се залаже за то, а не да се изговара претераним оптимизмом. Зашто се њега није сетила када су били у питању избори.

Нада Колунџија, међутим, каже још једну занимљиву ствар: да би обиман посао могао да буде завршен да је Скупштина Србије прво донела закон о Народној скупштини и нови пословник о њеном раду. Одговор на питање „Зашто није донела?” отвара већ хиљаду пута испричану причу ко је крив за блокаду Скупштине Србије, власт или опозиција, коју овде нећемо понављати.    

Проблем је што правни систем Србије не предвиђа како да се разреши кршење Уставног закона, јер не постоји начин да се продуже рокови предвиђени њиме, а сва је прилика да ни казна за непоштовање закона не постоји. 

Већи проблем од тога је што власт, која год и када год, има пуно разумевање за себе ако и када не поштује законе. Србија би била много срећнија и уређенија када би се и власт и опозиција понашали тако да закони важе за све нас, уместо да закони важе само за противнике.