Туманска Богородица никад не спава

Ове јесени, тачније 21. септембра, на Малу Госпојину, биће свечано обележено 90 година чудотворанe иконе у манастиру Тумане код Голупца. Тим поводом, 1. септембра на киосцима ћe се наћи књига „Она никада не спава – Туманска красница”, коју је нaписао игуман манастира архимандрит Димитрије.

Како за „Политику” најављује аутор, сав приход од продатих књига намењен је за исхрану гладних, под слоганом „Једна књига, један оброк”. Тако ће манастир, сматра, на најбољи начин и прославити малогоспојински празник.

„Древна икона Пресвете Богородице из манастира Тумaне је стара неколико векова. Донета је овде из Русије, из манастира Курска током бекствa тамошње манастирске братије након Oктобарске револуције. По записима и предањима, нађена је на згаришту запаљеног манастира 1917. године. Брижљиво је чувајући, монаси су је из руке у руку пренели у Београд, па у манастир Миљково код Свилајнца и најзад у Тумане”, подсећа наш саговорник.

Како архимандрит открива, у православном свету верује се у предање да се древна икона, кад су руски монаси бежећи пред комунистима 1943. напуштали манастир, „одупрла” – светлосна стрела која се од ње „винула”, каже предање, погодила је младог скојевца који је народ пред манастиром убеђивао да Бога нема, уринирајући на олтару, а који је потом три дана до смрти урлао од болова, вичући да га сама Богородица шиба...

Даље, подсећа архимандрит Димитрије, седамдесетих година прошлога века украла су икону два ловца на реликвије и понели на Запад да је продају. Како опет предање говори, „после Загреба се њихов вагон из непознатих разлога запалио, један од крадљиваца се угушио од дима, док је други био сведок како пламен икону није запалио. Богородицу је, у страху од божје казне, одмах  вратио у манастир”. Како год било, икона је од тада поново у манастиру надомак Дунава.       

Постоје и друга предања у вези са Пресветом Богородицом туманском, од оног како је деведесетих спуштала руку испод сребрног окова слике кад је страдао наш народ и подизала је кад се борбе на ратним просторима смире, до веровања да је мноштву неплодних парова који су овде дошли „помогла” да добију потомке, као и најтежим болесницима да се неочекивано исцеле... У књизи „Она никада не спава” тумански игуман је, како сам каже, описао све ове догађаје опширније и наводећи изворе предања.

„Сваком реченицом желео сам да откријем величанствену повест о једној од највећих светиња на нашим просторима и о благослову братског руског народа. У књизи се нижу емоције и живе слике, али и описи истинитих и потврђених догађаја мислим да никога не могу да оставе равнодушним”, како каже Димитрије Плећевић.

Најављује да ће се 21. септембра, после литургије која се служи у 8.30 часова, брачни парови без потомства и родитељи чија су деца болесна, као и сви који траже телесно и духовно исцељење окупити „под плаштом Пресвете Богородицe”. Наиме, икона ће бити скинута са трона и изнета испред цркве. Пред њом ће се служити саборни молебан са освећењем воде. Потом ће је свештеници литијски пронети кроз народ, тако да свако може да је дотакне и прими благослов. Окупљенима ће бити подељени освештани листићи маслине као симболи њеног спасоносног рађања, ловора као симбола њене небеске и земаљске славе и латице црвене руже која представља божанско у људском, које се у њеном лику оваплоћује, како најављује јеромонах Димитрије.