За сат времена попили 250 литара вина

Док је неколико стотина грла хорски, заједно са бендом „Музичка машина” певало народњаке, двојица младића су са две другарице безмало ритуално размењивали коцкице леда од уста до уста. Неупућеном посматрачу изгледало је као да размењују филмске пољупце. За то време, шанк је био под хроничном окупацијом око 600 раздраганих Словенаца, који су одлучили да репризу Нове године проведу на Дунаву, на великом објекту састављеном од сплавова и бродова.

Добар залогај, хектолитри алкохола и шарени музички репертоар развеселили су млађе Словенке и Словенце који нису били превише избирљиви када је реч о пићу. Док су једни „цугали” домаћу ракију, „гасећи” је пивом, други су нештедимице тражили истину у вину, па су већ за првих сат времена журке попили 250 литара овог пића. Неки су убрзо оборили главе и задремали за столом, а други су течност од неколико десетина гради „римовали” са ћевапима. Учтивост је и тада красила подалпске бивше Југословене, па је све протекло без иједног инцидента.

Уз то, млади становници Европске уније настојали су да се доследно држе прописа Старог континента, па су у почетку на минус пет излазили напоље како би запалили цигарету, све док нису „провалили” да је у Србији дозвољено пушење у затвореном простору, што их је додатно обрадовало.

Песме Цеце, Брене, Луиса и Секе Алексић додатно су усијале атмосферу. „Београде”, „Миле воли диско”, „Главобоља од вина” орило се у „Метроу на води”, на дунавском кеју. Ђускање се наставило и када се бенд вратио страној музици.

– Добра „брља” и све може – срочила је језгровито млада Словенка, цупкајући са флашом у руци.

И када је музика правила паузу, гости, „под гасом”, певали су „Ђурђевдан”, акапела.

„Хладан туш” био је долазак неизоставних трубача око поноћи, уз чије су звуке са столица поскакали и они које су стигли умор и која чашица вишка. Склоњени су столови, сви су заиграли уз звуке „Месечине” и „Калашњикова”, чак се сплавом проламало – „Косово је срце Србије!”

И док су се у тоалету познаваоци српског спорта спорили ко је бољи – Звезда или Партизан, деветнаестогодишња Анамарија из Љубљане рекла нам је да није први пут у Београду.

– Волим Србију и Београд. Због лудог провода дођем са друштвом барем једном месечно. Увек „заглавимо” на неком сплаву са народњацима и „загинемо” до зоре. А сутра – повратак у реалност и обавезе код куће – викала је млада гошћа престонице, покушавајући да надјача српску трубу, док су њене речи добиле потврду масе вршњака који су еуфорично, у заносу натопљеном алкохолом, скакали унаоколо.