Бриселске бувље пијаце

Од нашег сталног дописника
Брисел, 3. јануара – Јануар није погодан за уличну трговину, али ни минус пет степени Целзијуса не може одвратити Белгијанце да викендом иду на брокант, заправо да напољу купују и продају половне ствари. Међу гомилама старе гардеробе и ципела, изложени су стари кућни апарати, посуђе, старе играчке, стрипови, значке, плоче, пропагандни плакати из Другог светског рата или Гинисове књиге рекорда старе 25 година, али и понека судопера, даска за пеглање, роштиљ и столице за камповање.

Деветогодишња Уна вратила се са продајног места богатија за 350 евра које је зарадила од продаје старих лутака и дивидија. Њена мајка је инкасирала двоструко више од продаје половне гардеробе, док је супруг логистички помагао акцију.

– Увек је занимљиво на броканту. То је прилика да изнесемо вишак ствари из куће, да се забавимо и успут нешто зарадимо. Старе Барбике смо продали запо 25 евра. Брокант је драгоцен за целу породицу, због дружења и у традицији је нашег града. Деца овде могу да виде како су изгледали стари телевизори, грамофони или компјутери „спектрум 48” – објаснили су Софија и Уго Легар, обоје службеници у угледним бриселским предузећима.

Брокант је сваке суботе или недеље на различитим  местима,којих је двадесетак у Бриселу, а као и вашар својеврсна је месна светковина коју комшилук не пропушта. Увек је згодно када се брокант усели у крај, јер није то само берза половне робе расуте на асфалту и по тезгама у неколико повезаних улица у којима је затворен саобраћај. Ту су и покретне кухиње које одишуразноликим мирисима печења и роштиља, лимени оркестар који свира Фјуџисе и дечја трамполина на раскрсници.

Продајно место на улици за један дан на броканту закупљује се за 15 евра и мора се резервисати унапред. Може и Интернетом, на којем је берза половне робе активна 24 сата свакога дана. Тргује се и уметничким предметима, сребрним посуђем и нумизматиком. Традиционално велики број људи привлачи улични базар у Ватерлоу, предграђу Брисела у којем је пре нешто мање од 200 година поражен Наполеон, док је брокант на Тргу Саблон у центру града магнет за колекционаре антиквитета. Постоје берзе стрипова и спортске опреме, филателистичке и разне друге.

Осим оних који повремено продају робу када им пијаца стигне у комшилук и појединих који живе од броканта. Читави џакови половне, јевтино плаћене гардеробе са броканта завршиће у неком од „секенд хенд” бутика у Бриселу, или у неком другом граду. Ипак, међу светом који се ту окупља највише је знатижељника који ће доћи и по киши и по хладном ветру да нешто пазаре или само обиђу познанике који тога дана продају робу разврстану на плочнику. Због тога, а не само због пуке ситне зараде Белгијанци воле брокант. Али воле и што на њему могу да купе божићни поклон за десет евра или број часописа који су пропустили.

Иако на овим живописним уличним берзама на којима је и размена легитиман облик трговине углавном нема заиста вредних ствари, мала је вероватноћа да се не нађе баш ништа вредно разгледања. Сачувана улазница са трагичне фудбалске утакмице финала Купа шампиона из 1985. године која се играла на бриселском стадиону Хејсел, предратна издања чувеног белгијског стрипа „Авантуре Тинтина” , две шумске веверице у картонској кутији, или британски пропагандни плакат за комерцијалне летове четворомоторним двокрилцем из 1934. године.

Традиција трговине половном робом одржала се у претходним деценијама економског благостања као важан друштвени догађај, а не као насушна потреба. Тешко је поверовати да ће икада бити другачије, иако је рецесија званично најављена као неминовна последица глобалне финансијске кризе. То ће бити само разлог више да штедљиви Белгијанци још мало приштеде. А најбоље се штеди кад се купује на броканту.