Briselske buvlje pijace

Od našeg stalnog dopisnika
Brisel, 3. januara – Januar nije pogodan za uličnu trgovinu, ali ni minus pet stepeni Celzijusa ne može odvratiti Belgijance da vikendom idu na brokant, zapravo da napolju kupuju i prodaju polovne stvari. Među gomilama stare garderobe i cipela, izloženi su stari kućni aparati, posuđe, stare igračke, stripovi, značke, ploče, propagandni plakati iz Drugog svetskog rata ili Ginisove knjige rekorda stare 25 godina, ali i poneka sudopera, daska za peglanje, roštilj i stolice za kampovanje.

Devetogodišnja Una vratila se sa prodajnog mesta bogatija za 350 evra koje je zaradila od prodaje starih lutaka i dividija. Njena majka je inkasirala dvostruko više od prodaje polovne garderobe, dok je suprug logistički pomagao akciju.

– Uvek je zanimljivo na brokantu. To je prilika da iznesemo višak stvari iz kuće, da se zabavimo i usput nešto zaradimo. Stare Barbike smo prodali zapo 25 evra. Brokant je dragocen za celu porodicu, zbog druženja i u tradiciji je našeg grada. Deca ovde mogu da vide kako su izgledali stari televizori, gramofoni ili kompjuteri „spektrum 48” – objasnili su Sofija i Ugo Legar, oboje službenici u uglednim briselskim preduzećima.

Brokant je svake subote ili nedelje na različitim  mestima,kojih je dvadesetak u Briselu, a kao i vašar svojevrsna je mesna svetkovina koju komšiluk ne propušta. Uvek je zgodno kada se brokant useli u kraj, jer nije to samo berza polovne robe rasute na asfaltu i po tezgama u nekoliko povezanih ulica u kojima je zatvoren saobraćaj. Tu su i pokretne kuhinje koje odišuraznolikim mirisima pečenja i roštilja, limeni orkestar koji svira Fjudžise i dečja trampolina na raskrsnici.

Prodajno mesto na ulici za jedan dan na brokantu zakupljuje se za 15 evra i mora se rezervisati unapred. Može i Internetom, na kojem je berza polovne robe aktivna 24 sata svakoga dana. Trguje se i umetničkim predmetima, srebrnim posuđem i numizmatikom. Tradicionalno veliki broj ljudi privlači ulični bazar u Vaterlou, predgrađu Brisela u kojem je pre nešto manje od 200 godina poražen Napoleon, dok je brokant na Trgu Sablon u centru grada magnet za kolekcionare antikviteta. Postoje berze stripova i sportske opreme, filatelističke i razne druge.

Osim onih koji povremeno prodaju robu kada im pijaca stigne u komšiluk i pojedinih koji žive od brokanta. Čitavi džakovi polovne, jevtino plaćene garderobe sa brokanta završiće u nekom od „sekend hend” butika u Briselu, ili u nekom drugom gradu. Ipak, među svetom koji se tu okuplja najviše je znatiželjnika koji će doći i po kiši i po hladnom vetru da nešto pazare ili samo obiđu poznanike koji toga dana prodaju robu razvrstanu na pločniku. Zbog toga, a ne samo zbog puke sitne zarade Belgijanci vole brokant. Ali vole i što na njemu mogu da kupe božićni poklon za deset evra ili broj časopisa koji su propustili.

Iako na ovim živopisnim uličnim berzama na kojima je i razmena legitiman oblik trgovine uglavnom nema zaista vrednih stvari, mala je verovatnoća da se ne nađe baš ništa vredno razgledanja. Sačuvana ulaznica sa tragične fudbalske utakmice finala Kupa šampiona iz 1985. godine koja se igrala na briselskom stadionu Hejsel, predratna izdanja čuvenog belgijskog stripa „Avanture Tintina” , dve šumske veverice u kartonskoj kutiji, ili britanski propagandni plakat za komercijalne letove četvoromotornim dvokrilcem iz 1934. godine.

Tradicija trgovine polovnom robom održala se u prethodnim decenijama ekonomskog blagostanja kao važan društveni događaj, a ne kao nasušna potreba. Teško je poverovati da će ikada biti drugačije, iako je recesija zvanično najavljena kao neminovna posledica globalne finansijske krize. To će biti samo razlog više da štedljivi Belgijanci još malo prištede. A najbolje se štedi kad se kupuje na brokantu.