Рукотворине у Дому синдиката

На изложби уметничких, старих заната и кућне радиности у Дому синдиката, ових дана је представљено разноврсно благо Србије. Изложба је отворена до 11. новембра од 9 до 21 час. Све што се види може и да се купи. Под "капом" Удружења "Архаика", које је организатор изложбе, радове показује 113 излагача. Они покушавају на посебан начин да отргну од заборава оно што су време и људски немар прогутали.
– Ово је прилика да се види како се некада облачило, шта се девојкама спремало, како су се месили колачи и какво се вино пило – каже Бобан Крстић, председник "Архаике". Љубитељи пића богова, уколико желе да провере какво се још на бечким дворовима пило, свратиће до штанда Ненада Ратковића, европског шампиона у производњи бермета, који и дан-данас користи исти рецепт. Широким осмехом, какав доликује правом домаћину, Ненад точи вино и саветује:

– Жваћи. Као прави залогај. Непце и стомак нека уживају.

Сладокусци који би уместо вина радије појели нешто слатко стаће поред стола крцатог куглофима, док ће зимогрожљиви да похитају и код Ужичанки "резервишу" вунене чарапе, џемпере или шубару. Тик поред њих је и Етнорадионица  "Сабор" из Косовске Митровице, препознатљива по тканим прегачама, појасевима, торбама и кошуљама из њиховог краја.

Актив жена из Ниша кутак су украсиле везеним и хекланим столњацима и шустиклама рађеним углавном пуним белим везом.

Оштром оку и добром познаваоцу старина неће промаћи ни платно ткано од конопље. – Некад било сад се спомињало – углас веле жене, јер је његова производња изумрла. Због тога се још ретко преосталим рукотворинама на њему рађеним тешко може одредити цена. Упадљиви су и јелеци срмом везени. На штанду "Срма" окачена је голема личка народна ношња. Недалеко одатле распростро се "километарски" столњак од свиленог конца, хеклан у неколико различитих боја.

"Која жена мужа чува, она њему добар ручак кува", везом је исписана такозвана "кухињица", док их још прегршт у кутији чува Београђанка Мира Антић, скромно показујући и надстолњаке кројене од хиљаду шарених крпица.

Из радионице "Опанак" породице Радојковић из Смедерева стигао је товар ручно рађене кожне обуће. За све узрасте. Чак и један пар џиновских и мноштво минијатурних који се у џеп стрпати могу. Овај нимало лак посао удруженим снагама раде син, снаја и свекар.

Пажњу плене и многобројни предмети од дрвета – чутурице, варјаче и лајковачка пруга.

Маштовите креације показала је и Горица Поповић, глумица. Припаднице лепшег пола сигурно неће остати равнодушне на "крпице" које је ова уметница осмислила.