Фурија сликања у Бањалуци

Присуство Милана Цилета Маринковића на српској, а потом француској уметничкој сцени, траје више од пет деценија, током којих је у потпуности остао веран свом особеном и препознатљивом изразу – импулсиван, експресиван и неспутано слободан. Његово сликарство и даље врви од боје и покрета, фантазмагорије и ликова на граници халуцинације. Овим речима Лана Павловић, виша кустоскиња Музеја савремене уметности Републике Српске, описује нашег признатог сликара, чија изложба у Музеју савремене уметности Републике Српске у Бањалуци траје до половине октобра. Првобитно планирана у термину од 26. јуна до 26. септембра, поставка чији су кустоси управо Лана Павловић и Кристијан Норберген, француски историчар уметности и критичар, продужена је због великог интересовања публике.

Поставка дела Цилета Маринковића под називом „Фурија сликања”, како су саопштили организатори, представља важан културни догађај којим се заокружује опус уметника чије сликарство премашује географске, жанровске и културне границе, задржавајући аутентичност, снажну емоционалну резонанцу и визуелну експресију. Посетиоци имају прилику да виде избор радова насталих у последње две деценије – период који је обележен стваралачком зрелошћу, континуитетом и трансформацијом.

Његов ликовни израз укорењен је у европској експресионистичкој традицији 20. века, а стваралаштво карактеришу интензиван колорит, снажна емоција и дубоко лична поетика.

„Изложба ’Фурија сликања’ није само ретроспектива уметниковог опуса већ и својеврсни дијалог између простора из којег потиче и оног у којем ствара, између унутрашњег импулса и спољашњег света, између континуитета и трансформације”, рекла је Сарита Вујковић, музејска саветница у музеју домаћину, и додала да музеј овом изложбом „не само да одаје признање уметничком континуитету и интегритету овог сликара већ и наставља и своју мисију представљања савремених уметничких пракси које померају границе и подстичу промишљање”.

Она је истакла да се у Француској његов сликарски рукопис даље развијао у сусрету са новим културним слојевима, али без губитка властитог изражајног језгра, а његове слике сведоче о непрекидној фасцинацији човеком, његовим лицем, покретом, присуством као и о уметниковој потреби да емоцију преточи у боју, а тренутак у трајање.

„На платнима Цилета Маринковића стварно и имагинативно коегзистирају, експресивне фигуре, градски призори и карактери са маргине друштва постају носиоци шире егзистенцијалне поруке. Употреба боје, снажна и интуитивна, отвара простор емотивним нијансама, док гестуалност потеза носи у себи импулс непосредности и сликарског самопоуздања. Његово сликарство нас позива да застанемо, да гледамо дубље и да се, макар на тренутак, повежемо с оним што је у човеку истовремено лично и универзално. У том духу изузетно ценимо што је ова изложба постала део наратива нашег музеја и културног простора Републике Српске”, оцењује Сарита Вујковић у каталошком тексту.

У саопштењу је наглашено и то да је свака његова слика попут пулсирајућег кадра ухваћеног између унутрашње тензије и спољашње театралности свакодневице, док Кристијан Норберген примећује:

„Милан Циле Маринковић се не боји екстрема и креативна слобода је његова територија. Иако се гротескно гнезди у његовим делима, оно није једино. Срећно превазилажење је његово животно станиште и Ерос прогони његове фасцинантне сценографије човечанства.”

Неизоставно је и виђење Јеше Денегрија, историчара уметности:

„Евидентно је, дакле, да теме овог сликарства не произилазе из замишљања (из чисте фантазије) него пре из уочавања ситуација које се трансформишу у призор слике и по тој особини може се закључити да своје бављење сликарством Маринковић поставља у тесну везу са животом који води и са склоностима које одговарају његовом схватању егзистенције.”

Милан Маринковић Циле рођен је у Београду 1947. године, а 1972. године дипломирао је на Академији ликовних уметности у Београду и као стипендиста Владе Југославије усавршавао се у Паризу од 1977. до 1980. године. Од 1966. до данас имао је преко 150 самосталних и учествовао на више од 250 колективних изложби широм Европе и САД. Добитник је бројних награда и признања, међу којима се издвајају Златна палета УЛУС-а, Октобарска награда града Београда, Орден Карађорђеве звезде првог степена и Национално признање за врхунски допринос култури Републике Србије. Редовни је члан Удружења ликовних уметника Француске од 1994. године, а од 1992. године живи и ствара у Паризу, где активно учествује у уметничком животу и излаже у престижним галеријама и салонима.

Изложбом у Југословенском културном центру у Паризу 1993. године отпочиње нову фазу уметничког деловања, која обједињује искуства Балкана и Француске. Године 2006. представља се великом ретроспективом у Музеју историје Југославије, након чега наставља са излагањима у музејима и галеријама у Србији и региону.