Врх судске власти у Немањиној 9

Здање обновљене зграде у Немањиној 9 у Београду, поред зграде владе, биће дом врха судске власти Србије. У њој ће радити Врховни касациони суд, Виши трговински суд, Апелациони суд у Београду, Управни суд и Виши прекршајни суд. Нова мрежа судова биће успостављена од 1. јануара 2010. године, али ће зграда у Немањиној 9 бити усељена најкасније у јуну 2009, речено је „Политици” у Министарству правде. У току је набавка намештаја, а затим следи коначно опремање.

Високи савет судства биће смештен у зграду у Делиградској улици, где сада ради Виши трговински суд, а омбудсман ће се преселити у зграду садашњег Врховног суда у Ресавској улици.

Биће потребно време да се грађани навикну на нове називе судова и нову организацију. Уместо пет општинских судова, уже подручје Београда имаће један суд који ће се звати Први основни суд, а за приградске општине биће формиран Други основни суд у Београду. Виша инстанца за оба београдска основна суда биће Виши суд у Београду. Изнад њега је Апелациони суд у Београду, а постојаће и подручни апелациони судови у Новом Саду, Нишу и Крагујевцу. Највиши суд у Србији биће Врховни касациони, а садашња скраћеница Врховног суда Србије, ВСС, може да збуњује јер је иста скраћеница за будући Високи савет судства.

Кривични и парнични суд

Кривична одељења Првог основног суда у Београду и Вишег суда у Београду требало би да буду смештена у једној згради, тако да ће Београд незванично, у жаргону, добити прави кривични суд, са јединственим истражним центром и пратећим службама. Још није одлучено да ли ће то бити зграда Палате правде у Савској улици или садашња зграда Петог општинског суда у Устаничкој улици, преко пута зграде такозваног Специјалног суда. Уколико се надлежни одлуче за зграду садашњег Петог суда, онда ће она бити дограђена и реконструисана а радови би морали бити завршени до краја године.

– Пети општински суд има најбољи распоред просторија. Суднице су повезане са судијским кабинама, тако да судије не пролазе кроз ходник. Та зграда може да задовољи високе безбедоносне услове. У истој улици, Устаничкој, преко пута се налазе специјална одељења Окружног суда у Београду, а у близини је и Окружни затвор и излаз на Газелу. Друга могућност је да кривична одељења за уже подручје Београда буду у Палати правде. Друге постојеће судске зграде, Трећег и Четвртог општинског суда, послужиће за смештај других одељења. Највеће ће бити парнично одељење, као мали парнични суд, а планира се и јединствено одељење радних спорова, ванпарнично одељење, извршно и одељење за породичне спорове – каже помоћник министра правде Војкан Симић.

Исти систем биће примењен и у другим судовима у Србији, која ће имати 104 председника суда мање, али ће све постојеће судске зграде и даље ће бити у функцији судовања, иако ће се многе од њих звати судским јединицама.

– Очекујемо да ће организација судовања у ужем подручју Београда, које носи више од половине судског посла у Србији, бити готово идеално уређена. Суштина ове промене је да се укупан судијски посао равномерно подели на постојећи број судија у Београду и тиме избегне дискриминација судија и грађана у приступу суду, која сада евидентно постоји због неравномерне расподеле терета посла. Други циљ је правна сигурност која ће бити успостављана кроз јединствену судску праксу сваког судског одељења и могућу предвидивост судских одлука – каже Симић.

Екипе Министарства правде ће одмах после божићних празника кренути на терен у обилазак свих судова како би сагледали стање и предузели све неопходне техничке мере за нову организацију која мора потпуно заживети за годину дана.

Нови закони

– Организационе промене пратиће и изузетно јака законодавна активност у 2009. години, која ће се односити на корените промене процесних закона и доношење других закона. Настављен је рад на изменама и допунама Закона о парничном поступку, мењаће се Закон о ванпарничном и извршном поступку, иницираће се измена и допуна неких правила поступка која се односи на породичне односе. Мењаће се Закон о медијацији, започеће рад на Закону о нотарима и на Закону о адвокатури. Започета је процедура у вези са потписивањем или ратификовањем мултилатералних конвенција, које се односе на грађанске процедуре и које ће сигурно користити нашим грађанима. Мењаће се Закон о сукобу закона... – набраја наш саговорник.

Започет је рад на новом Законику о кривичном поступку, који ће увести нови концепт тужилачке истраге, као и на другим пратећим законима, а биће измена и у извршењу кривичних санкција. У току је израда стратегије система бесплатне правне помоћи. За стручно усавршавање судија и тужилаца биће значајан Закон о правосудној академији, који је такође у припреми.

– Све то аргументовано демантује изјаве неких високих правосудних челника да се ради само о „шминкању правосуђа”. Не, ово су корените промене које ће, сигуран сам, донети добробит грађанима и којима ће грађани бити задовољни. Резултати ће бити видљиви већ наредне године. Евидентна енергија и лична пожртвованост министарке правде, државних секретара и свих запослених у министарству показује велику жељу да се учине озбиљне и корисне промене у правосуђу. Свима нама је стало да оставимо добре и трајне споменике свог рада, а то су добри прописи, бољи правосудни систем и задовољство грађана, али и запослених у правосуђу – каже Војкан Симић.

И млади правници, који ће тек бити судијски помоћници, могу се надати добрим условима рада и напредовања. Сваки судија имаће свог судијског помоћника, који ће имати бољу плату него сада и виши квалитет стручног усавршавања. Симић каже да ће будући критеријуми за њихов избор за судије бити праведни, без могућности дискриминације и непотизма.

Александра Петровић