Vrh sudske vlasti u Nemanjinoj 9

Zdanje obnovljene zgrade u Nemanjinoj 9 u Beogradu, pored zgrade vlade, biće dom vrha sudske vlasti Srbije. U njoj će raditi Vrhovni kasacioni sud, Viši trgovinski sud, Apelacioni sud u Beogradu, Upravni sud i Viši prekršajni sud. Nova mreža sudova biće uspostavljena od 1. januara 2010. godine, ali će zgrada u Nemanjinoj 9 biti useljena najkasnije u junu 2009, rečeno je „Politici” u Ministarstvu pravde. U toku je nabavka nameštaja, a zatim sledi konačno opremanje.

Visoki savet sudstva biće smešten u zgradu u Deligradskoj ulici, gde sada radi Viši trgovinski sud, a ombudsman će se preseliti u zgradu sadašnjeg Vrhovnog suda u Resavskoj ulici.

Biće potrebno vreme da se građani naviknu na nove nazive sudova i novu organizaciju. Umesto pet opštinskih sudova, uže područje Beograda imaće jedan sud koji će se zvati Prvi osnovni sud, a za prigradske opštine biće formiran Drugi osnovni sud u Beogradu. Viša instanca za oba beogradska osnovna suda biće Viši sud u Beogradu. Iznad njega je Apelacioni sud u Beogradu, a postojaće i područni apelacioni sudovi u Novom Sadu, Nišu i Kragujevcu. Najviši sud u Srbiji biće Vrhovni kasacioni, a sadašnja skraćenica Vrhovnog suda Srbije, VSS, može da zbunjuje jer je ista skraćenica za budući Visoki savet sudstva.

Krivični i parnični sud

Krivična odeljenja Prvog osnovnog suda u Beogradu i Višeg suda u Beogradu trebalo bi da budu smeštena u jednoj zgradi, tako da će Beograd nezvanično, u žargonu, dobiti pravi krivični sud, sa jedinstvenim istražnim centrom i pratećim službama. Još nije odlučeno da li će to biti zgrada Palate pravde u Savskoj ulici ili sadašnja zgrada Petog opštinskog suda u Ustaničkoj ulici, preko puta zgrade takozvanog Specijalnog suda. Ukoliko se nadležni odluče za zgradu sadašnjeg Petog suda, onda će ona biti dograđena i rekonstruisana a radovi bi morali biti završeni do kraja godine.

– Peti opštinski sud ima najbolji raspored prostorija. Sudnice su povezane sa sudijskim kabinama, tako da sudije ne prolaze kroz hodnik. Ta zgrada može da zadovolji visoke bezbedonosne uslove. U istoj ulici, Ustaničkoj, preko puta se nalaze specijalna odeljenja Okružnog suda u Beogradu, a u blizini je i Okružni zatvor i izlaz na Gazelu. Druga mogućnost je da krivična odeljenja za uže područje Beograda budu u Palati pravde. Druge postojeće sudske zgrade, Trećeg i Četvrtog opštinskog suda, poslužiće za smeštaj drugih odeljenja. Najveće će biti parnično odeljenje, kao mali parnični sud, a planira se i jedinstveno odeljenje radnih sporova, vanparnično odeljenje, izvršno i odeljenje za porodične sporove – kaže pomoćnik ministra pravde Vojkan Simić.

Isti sistem biće primenjen i u drugim sudovima u Srbiji, koja će imati 104 predsednika suda manje, ali će sve postojeće sudske zgrade i dalje će biti u funkciji sudovanja, iako će se mnoge od njih zvati sudskim jedinicama.

– Očekujemo da će organizacija sudovanja u užem području Beograda, koje nosi više od polovine sudskog posla u Srbiji, biti gotovo idealno uređena. Suština ove promene je da se ukupan sudijski posao ravnomerno podeli na postojeći broj sudija u Beogradu i time izbegne diskriminacija sudija i građana u pristupu sudu, koja sada evidentno postoji zbog neravnomerne raspodele tereta posla. Drugi cilj je pravna sigurnost koja će biti uspostavljana kroz jedinstvenu sudsku praksu svakog sudskog odeljenja i moguću predvidivost sudskih odluka – kaže Simić.

Ekipe Ministarstva pravde će odmah posle božićnih praznika krenuti na teren u obilazak svih sudova kako bi sagledali stanje i preduzeli sve neophodne tehničke mere za novu organizaciju koja mora potpuno zaživeti za godinu dana.

Novi zakoni

– Organizacione promene pratiće i izuzetno jaka zakonodavna aktivnost u 2009. godini, koja će se odnositi na korenite promene procesnih zakona i donošenje drugih zakona. Nastavljen je rad na izmenama i dopunama Zakona o parničnom postupku, menjaće se Zakon o vanparničnom i izvršnom postupku, iniciraće se izmena i dopuna nekih pravila postupka koja se odnosi na porodične odnose. Menjaće se Zakon o medijaciji, započeće rad na Zakonu o notarima i na Zakonu o advokaturi. Započeta je procedura u vezi sa potpisivanjem ili ratifikovanjem multilateralnih konvencija, koje se odnose na građanske procedure i koje će sigurno koristiti našim građanima. Menjaće se Zakon o sukobu zakona... – nabraja naš sagovornik.

Započet je rad na novom Zakoniku o krivičnom postupku, koji će uvesti novi koncept tužilačke istrage, kao i na drugim pratećim zakonima, a biće izmena i u izvršenju krivičnih sankcija. U toku je izrada strategije sistema besplatne pravne pomoći. Za stručno usavršavanje sudija i tužilaca biće značajan Zakon o pravosudnoj akademiji, koji je takođe u pripremi.

– Sve to argumentovano demantuje izjave nekih visokih pravosudnih čelnika da se radi samo o „šminkanju pravosuđa”. Ne, ovo su korenite promene koje će, siguran sam, doneti dobrobit građanima i kojima će građani biti zadovoljni. Rezultati će biti vidljivi već naredne godine. Evidentna energija i lična požrtvovanost ministarke pravde, državnih sekretara i svih zaposlenih u ministarstvu pokazuje veliku želju da se učine ozbiljne i korisne promene u pravosuđu. Svima nama je stalo da ostavimo dobre i trajne spomenike svog rada, a to su dobri propisi, bolji pravosudni sistem i zadovoljstvo građana, ali i zaposlenih u pravosuđu – kaže Vojkan Simić.

I mladi pravnici, koji će tek biti sudijski pomoćnici, mogu se nadati dobrim uslovima rada i napredovanja. Svaki sudija imaće svog sudijskog pomoćnika, koji će imati bolju platu nego sada i viši kvalitet stručnog usavršavanja. Simić kaže da će budući kriterijumi za njihov izbor za sudije biti pravedni, bez mogućnosti diskriminacije i nepotizma.

Aleksandra Petrović