„Пацке” Немачкој из Будимпеште и Беча

Специјално за „Политику”

Драган Јаковљевић

Будимпешта – Унутар Европске уније траје оштра полемика у вези са миграционом политиком, у чему предњаче Мађарска и Аустрија, као најгласнији противници либералног приступа. Обе земље одбацују идеју обавезних квота и „солидарне расподеле” тражилаца азила. Њихова критика најчешће усмерена према Немачкој, коју виде као симбол „погрешних решења”.

Мађарски премијер Виктор Орбан и његова влада појачавају критике у којима наводе да Брисел спроводи „политичку принуду” уместо партнерства. Миграциона политика Уније, према његовом ставу, угрожава национални суверенитет и безбедност држава чланица. Наводе да је Немачка својим отвореним приступом, од чувене пароле Ангеле Меркел „Можемо то”, па све до данашњих ублажених процедура пријема миграната, постала „главни магнет” за илегалне усељенике. Орбанов саветник за унутрашњу безбедност Ђерђ Баконди наглашава да се последице такве политике виде у порасту незадовољства и друштвених тензија унутар Немачке. Мађарска је, каже он, пример државе која контролом граница и чврстим мерама успева да минимизује ризике. Такав приступ власти у Будимпешти желе да понуде као модел за остатак Европе.

Према речима Јаноша Лазара, министра у мађарској влади и једног од челника владајућег Фидеса, немачки канцелар Фридрих Мерц признао је да је дугогодишња миграциона политика његове земље нанела непоправљиву штету немачкој социјалној држави. Лазар је истакао да је немачки канцелар „изложио откривајуће признање”, али да „не желе сви да обрате пажњу на то”.

У објави на својој фејсбук страници министар Јанош Лазар се запитао хоће ли немачка влада бити кажњена након Мерцовог признања, уз подсећање да се имиграционој стратегији власти у Берлину у почетку усудила да се супротстави једино Мађарска. Објава је поентирана упозорењем да ће „следећег пролећа поједини политичари желети да продају Мађарској исту листу робе за коју је Фридрих Мерц на регионалном конгресу ЦДУ признао да је погрешна”. Он сматра да немачка миграциона политика није изазвала само друштвене тензије, већ и економске проблеме и појаву паралелних друштава. Лазар је рекао да је ово проблем и за Мађарску, тврдећи да „ако је немачка економија болесна, онда и мађарска економија кашље”. Зато је, додао је, Мађарска морала да тежи економској сарадњи са Истоком.

И суседна Аустрија је предузела низ практичних корака који значајно мењају досадашња правила за мигранте. Нова владина коалиција у Бечу усвојила је мере попут једногодишње суспензије породичног спајања избеглица уз увођење могућности прописивања трајних квота које у појединим годинама могу бити сведене на нулу. Канцелар Кристијан Штокер образлаже ове потезе потребом да се заштити функционалност јавних служби и спречи даље оптерећење образовног и социјалног система.

Аустријска министарка за интеграцију, породицу и европске послове Клаудија Плаколм објавила је да је добровољна интеграција завршена, док се влада спрема да уведе трогодишњи обавезни програм који повезује социјалне давања са учешћем у језичким и вредносним курсевима. Иницијатива која ће ове јесени бити укључена у ширу реформу социјалне помоћи, примењиваће се на тражиоце азила, особе са супсидијарном заштитом и расељена лица.

„Свако ко неоправдано не похађа курсеве немачког језика или се не региструје код службе за запошљавање може очекивати значајно смањење помоћи”, изјавила је министарка Плаколм Аустријској новинској агенцији. Такође је потврдила планове владе да од ове јесени уведе забрану ношења хиџаба у школама за децу млађу од 14 година.

Иако се донекле разликују у приступу овом проблему, Мађарска и Аустрија деле кључне ставове, а пре свега противљење обавезним квотама, отпор према финансијском санкционисању земаља које одбијају размештање миграната и критике према Немачкој као држави која је, како тврде, својим одлукама подстакла миграционе токове. Обема владама је заједничко инсистирање на томе да се политика мора заснивати на чврстој контроли граница и националним одлукама, а не на централизованим решењима из Брисела.

Истовремено, у остатку Европске уније приметно је продубљивање раскола поводом овог питања. Док западне и северне државе наглашавају обавезу заштите људских права и поделе одговорности, централне и источне чланице инсистирају на питању безбедносних и интеграционих ризика. Тако сукоб између ових визија постаје једна од кључних тачака у којој ће се преламати будућност европске политике – а то значи да ће питање миграција у наредним годинама бити једно од највећих искушења за европско јединство.