„Packe” Nemačkoj iz Budimpešte i Beča

Specijalno za „Politiku”

Dragan Jakovljević

Budimpešta – Unutar Evropske unije traje oštra polemika u vezi sa migracionom politikom, u čemu prednjače Mađarska i Austrija, kao najglasniji protivnici liberalnog pristupa. Obe zemlje odbacuju ideju obaveznih kvota i „solidarne raspodele” tražilaca azila. Njihova kritika najčešće usmerena prema Nemačkoj, koju vide kao simbol „pogrešnih rešenja”.

Mađarski premijer Viktor Orban i njegova vlada pojačavaju kritike u kojima navode da Brisel sprovodi „političku prinudu” umesto partnerstva. Migraciona politika Unije, prema njegovom stavu, ugrožava nacionalni suverenitet i bezbednost država članica. Navode da je Nemačka svojim otvorenim pristupom, od čuvene parole Angele Merkel „Možemo to”, pa sve do današnjih ublaženih procedura prijema migranata, postala „glavni magnet” za ilegalne useljenike. Orbanov savetnik za unutrašnju bezbednost Đerđ Bakondi naglašava da se posledice takve politike vide u porastu nezadovoljstva i društvenih tenzija unutar Nemačke. Mađarska je, kaže on, primer države koja kontrolom granica i čvrstim merama uspeva da minimizuje rizike. Takav pristup vlasti u Budimpešti žele da ponude kao model za ostatak Evrope.

Prema rečima Janoša Lazara, ministra u mađarskoj vladi i jednog od čelnika vladajućeg Fidesa, nemački kancelar Fridrih Merc priznao je da je dugogodišnja migraciona politika njegove zemlje nanela nepopravljivu štetu nemačkoj socijalnoj državi. Lazar je istakao da je nemački kancelar „izložio otkrivajuće priznanje”, ali da „ne žele svi da obrate pažnju na to”.

U objavi na svojoj fejsbuk stranici ministar Janoš Lazar se zapitao hoće li nemačka vlada biti kažnjena nakon Mercovog priznanja, uz podsećanje da se imigracionoj strategiji vlasti u Berlinu u početku usudila da se suprotstavi jedino Mađarska. Objava je poentirana upozorenjem da će „sledećeg proleća pojedini političari želeti da prodaju Mađarskoj istu listu robe za koju je Fridrih Merc na regionalnom kongresu CDU priznao da je pogrešna”. On smatra da nemačka migraciona politika nije izazvala samo društvene tenzije, već i ekonomske probleme i pojavu paralelnih društava. Lazar je rekao da je ovo problem i za Mađarsku, tvrdeći da „ako je nemačka ekonomija bolesna, onda i mađarska ekonomija kašlje”. Zato je, dodao je, Mađarska morala da teži ekonomskoj saradnji sa Istokom.

I susedna Austrija je preduzela niz praktičnih koraka koji značajno menjaju dosadašnja pravila za migrante. Nova vladina koalicija u Beču usvojila je mere poput jednogodišnje suspenzije porodičnog spajanja izbeglica uz uvođenje mogućnosti propisivanja trajnih kvota koje u pojedinim godinama mogu biti svedene na nulu. Kancelar Kristijan Štoker obrazlaže ove poteze potrebom da se zaštiti funkcionalnost javnih službi i spreči dalje opterećenje obrazovnog i socijalnog sistema.

Austrijska ministarka za integraciju, porodicu i evropske poslove Klaudija Plakolm objavila je da je dobrovoljna integracija završena, dok se vlada sprema da uvede trogodišnji obavezni program koji povezuje socijalne davanja sa učešćem u jezičkim i vrednosnim kursevima. Inicijativa koja će ove jeseni biti uključena u širu reformu socijalne pomoći, primenjivaće se na tražioce azila, osobe sa supsidijarnom zaštitom i raseljena lica.

„Svako ko neopravdano ne pohađa kurseve nemačkog jezika ili se ne registruje kod službe za zapošljavanje može očekivati značajno smanjenje pomoći”, izjavila je ministarka Plakolm Austrijskoj novinskoj agenciji. Takođe je potvrdila planove vlade da od ove jeseni uvede zabranu nošenja hidžaba u školama za decu mlađu od 14 godina.

Iako se donekle razlikuju u pristupu ovom problemu, Mađarska i Austrija dele ključne stavove, a pre svega protivljenje obaveznim kvotama, otpor prema finansijskom sankcionisanju zemalja koje odbijaju razmeštanje migranata i kritike prema Nemačkoj kao državi koja je, kako tvrde, svojim odlukama podstakla migracione tokove. Obema vladama je zajedničko insistiranje na tome da se politika mora zasnivati na čvrstoj kontroli granica i nacionalnim odlukama, a ne na centralizovanim rešenjima iz Brisela.

Istovremeno, u ostatku Evropske unije primetno je produbljivanje raskola povodom ovog pitanja. Dok zapadne i severne države naglašavaju obavezu zaštite ljudskih prava i podele odgovornosti, centralne i istočne članice insistiraju na pitanju bezbednosnih i integracionih rizika. Tako sukob između ovih vizija postaje jedna od ključnih tačaka u kojoj će se prelamati budućnost evropske politike – a to znači da će pitanje migracija u narednim godinama biti jedno od najvećih iskušenja za evropsko jedinstvo.