Петак, 12.06.2026. ✝ Верски календар € Курсна листа

Француска влада пред могућим падом

Национално окупљање се припрема за политичку офанзиву
Француска влада пред могућим падом
Бајру и Макрон (ЕПА-ЕФЕ/Л.М)

У покушају да прогура смањење буџета за 44 милијарде евра за наредну годину, француски премијер Франсоа Бајру све је уложио на карту да ће Марин ле Пен, лидерка Националног окупљања (РН), највеће странке у парламенту, заиграти по његовим правилима када је заказао гласање о поверењу влади за 8. септембар. У том коцкању има извесне логике. Пошто је Ле Пеновој забрањено да се кандидије на изборима због пресуде за проневеру средстава Европског парламента, која ће тек наредне године ићи на жалбу, вероватно је рачунао на то да она неће ризиковати своје посланичко место потенцијалним покретањем избора, те да ће радије препустити табору председника Емануела Макрона да поднесе терет непопуларних финансијских резова.

С обзиром на то да је лидерка РН-а претходно месецима демонстративно одбијала да подржи левичарске предлоге за изгласавање неповерења, негујући имиџ одговорне опозиционарке, многи аналитичари су претпостављали да је Бајру испипао терен код Ле Пенове пре него што се определио за гласање. Ипак, он је у интервјуу за ТФ1 рекао да то није учинио зато што су „опозициони лидери били на одмору”. Ле Пенова је одмах узвратила рекавши да током лета није престајала да ради, док је у уторак, након састанка са премијером изјавила: „Ако је питање да ли имамо поверења у ову владу. Одговор је не, немамо.” А пошто су и левичарске странке објавиле да ће гласати против Бајруа, чини се да је његова влада пред падом.

Ако Бајру падне, Макрон ће имати мало добрих опција за његову замену, иако се спекулише да би могао именовати министра одбране Себастијена Лекорнија. И РН и левица захтевају нове изборе и тврде да су претходна два шефа владе подбацила у покушају да окончају дуготрајну политичку кризу насталу Макроновим чудним потезом да прошле године распише превремене изборе.

Пошто влада виси о концу, РН рачуна на то да је једини излаз председника из најновије буџетске кризе распуштање дубоко подељеног парламента, иако је одлука о томе искључиво на Макрону. Са 123 посланика, странка Марине Ле Пен је највећа појединачна снага, али је традиционално без коалиционог потенцијала. Прошлогодишњи избори показали су да се бес против Макрона може прелити у руке уједињене левице, док РН и даље за многе Французе остаје неприхватљива алтернатива. Сенка прошлости, заједно с обећањима да ће укинути социјалну помоћ имигрантима, ограничити им приступ здравственој заштити и убрзати депортације, тешко се брише. Исламофобне и расистичке изјаве појединих кандидата пред претходне изборе су поткопале покушаје странке да се представи као да се променила.

Ипак, како наводи Ројтерс, позивајући се на изворе из странке, РН већ припрема листу кандидата за могуће ванредне изборе, трудећи се да избегне контроверзне представнике који их коштају етикете „екстремне деснице”. РН је сада настоји то да исправи тако што је убрзао кораке да регрутује будуће посланике, при чему је 85 одсто кандидата већ изабрано, а само неколико десетина места је још празно. Кандидати су углавном из редова око 130.000 чланова странке. Сваки од њих пролази 15-минутни интервју пред панелом од 12 партијских званичника, који су већ „одрадили” преко 200 сати саслушања.

 

Неизвесна кандидатура Марин Ле Пен

Марин Ле Пен је у јулу обећала да ће учествовати на свим новим изборима упркос правним проблемима са којима се суочава. Портпарол Националног окупљања Андреа Котарац изјавио је раније за „Политику” да странка не разматра могућност да пронађе замену. Други саветник Ле Пенове објаснио је ове недеље за бриселски „Политико” да би, у случају расписивања ванредних парламентарних избора, она највероватније предала своју кандидатуру изборним властима у својој изборној јединици, која би готово сигурно била одбијена. Потом би могла да уложи жалбу управном суду, а уколико би и она била одбијена, могла би да покрене поступак пред уставним судом у нади да би се случај брзо пробио до највише инстанце. Према писању страних медија, судијама би било потребно шест месеци да донесу одлуку, што би Ле Пенову онемогућило да учествује. Са друге стране, адвокати који раде за њу верују да су пронашли преседане и да се случајеви могу решити врло брзо.

 

 

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.