Опус за неколико живота

Комеморација поводом смрти позоришног и телевизијског редитеља Михаила Вукобратовића (1952–2025) одржана је јуче у Позоришту на Теразијама, пред члановима породице, глумцима, сарадницима и поштоваоцима. Управник Позоришта на Теразијама Раде Марјановић истакао је да је Вукобратовић оставио неизбрисив траг у нашој култури, као и да је био подједнако успешан у филмској, позоришној и телевизијској професији. Вукобратовић је, између осталог, 12 година био директор Позоришта на Теразијама, када су на сцену постављени мјузикли „Чикаго” и „Зона Замфирова”, а на телевизији је режирао гледане серије „Бољи живот”, „Бела лађа”, „Породично благо”, „Стижу долари” и друге.

Како је пренео Танјуг, Марјановић је додао да је Вукобратовић био једно од најважнијих имена домаће телевизијске продукције и да је успоставио стандарде и професионалне нивое једног времена. „Позориште на Теразијама основано је два пута. Први пут кад је настало и други пут кад га је Миша, после изузетно тешког периода, вратио на садашњу адресу и профилисао као позориште мјузикла. У правом тренутку прави човек на правом месту”, истакао је Марјановић.

Уметнички директор Позоришта на Теразијама Жељко Јовановић подсетио је да је Вукобратовић у њихову „разрушену зграду дошао с идејом како обновити и сачувати позориште”, у које је увео принципе у складу с начином рада на Бродвеју и Вест енду. „Много је учинио за глумце. Промовисао је правило које је Позориште на Теразијама усвојило као стандард – да се улоге добијају искључиво на аудицији, чиме је отворен простор многима да остваре амбиције”, рекао је Јовановић.

Бивша секретарка за културу Београда Горица Мојовић подсетила је да се ових дана навршило 20 година од када је отворено обновљено Позориште на Теразијама, где је 13. октобра 2005. Вукобратовић дочекао публику. „Миша нас је оставио саме, напуштене. Велика је усамљеност, огромна празнина”, нагласила је Мојовићева.

Управник Београдског драмског позоришта Југ Радивојевић присетио се да свог пријатеља Вукобратовића никада није видео тмурног и намрштеног и да је умео да остане ведар и да разоружа наметнуту тензију. Према његовим речима, „толико епизода антологијских серија и позоришних премијера и толики опус су за најмање неколико живота”.

Глумац Жарко Степанов рекао је да је Вукобратовић био уметник, редитељ, педагог, „али пре свега човек који је знао да препозна таленат и да му пружи шансу”. „Био је снага и умео је да види више од очигледног. Његове представе су имале душу, као и он”, истакао је Степанов.

Глумица Мина Лазаревић оценила је да је Вукобратовић имао осећај шта њихово позориште треба „и никада му није било тешко да то спроведе”. „Никада није рекао – не може. Увек смо знали да је ту за нас и да ће да нам помогне”, истакла је Лазаревићева.

Испраћај за кремацију одржан је јуче на Новом гробљу у Београду.