Електронска влада на видику

Наслућују се обриси будуће електронске владе Србије. Прве коцкице у великом мозаику јединственог информационог система постављене су на измаку минуле године у Министарству трговине и услуга (www.usluge.gov.rs).

Шта је све овим подухватом обухваћено?

Трговина на велико и мало, хотели и ресторани, саобраћај, складиштење и везе и послови с некретнинама, изнајмљивање и пословне активности. Све што је неопходно за брзо претраживање и размену података. А колики је удео услуга у привреди наше земље? Процењује се да достиже лавовски део од, чак, 85 одсто, на основу чега се без по муке стиче утисак куда цела привреда иде. Замислите да од сада све што вас занима можете наћи једним кликом „миша” вашег рачунара!

У невидљиво „дигитално ткање”, које се протеже Интернетом (и приступа му се с ма које тачке на планети), утиснуте су званичне статистичке датости сакупљане од 2006. године према европским начелима (Еуростат), испитивања и истраживања пословних збивања у 2008. урађена по потреби и показатељи пословања предузећа.

Подвиг студената

Замашан посао обавили су високошколци Факултета организационих наука, предвођени професором др Божидаром Раденковићем, и сарадници Републичког завода за статистику, којима је руководио директор проф. др Драган Вукмировић (уједно наставник на ФОН-у), у веома кратком року – за краће од шест месеци (започело средином јуна, завршено у другој половини децембра) – успоставивши својеврсну мултимедијалну мрежу за целу земљу. У подухвату је учествовало 30 истраживача у програмирању и 100 запослених у прикупљању података.

За слично остварење у ма којем домаћем предузећу или страној компанији – према проценама врсних познавалаца – требало би четвороструко више времена!

Коме је ово намењено?

Појединцима, предузећима (и осталим пословним телима), научним институтима, образованим установама, јавним гласилима, невладиним удружењима, свим министарствима, осталим државним органима, локалној самоуправи, иностраним корисницима и тако редом. Уколико неко од набројаних жели да у пословне сврхе користи показатеље, мора да се обрати Министарству трговине и услуга које му после завођења корисничког имена додељује лозинку.

Према речима др Божидара Раденковића, врхунског стручњака који се више пута успешно огледао на сродним задацима, први пут је примењен поступак тзв. агилне израде програма (софтвер), обједињен с нелинеарним управљањем, да би се остварило складно и свепрожимајуће (синергичко) коришћење. Програмерским довитљивостима вазда свадљиви Срби натерани су на плодотворну сарадњу.

Да ли би овај „дигитални лек” деловао и на републичке посланике?

Информатичким језиком казано, одабрана је вишеслојна архитектура која омогућује хитро и једноставно прегледање (навигација), коришћење без прекида, обнављање података у задатим размацима, безбедно претраживање и неограничен приступ појединачних корисника. Огромна база података чува се на серверу (MS SCL Server). У трагању за жељеним појединостима довољно је да се пажљиво прате упутства исписана на два језика – српском и енглеском. Тражене чињенице приказују се (и преузимају) у виду текста, табеле или графикона.

На адресу државе

Да би се добио увид у пословна збивања у земљи, од половине до краја октобра спроведено је велико испитивањена узорку од 3.613 предузећа, објашњава проф. др Драган Вукмировић. Надлежни су замољени да процене постојеће стање и да предвиде кретања у следећа три месеца. Највише одговора пристигло је из Војводине (85 одсто), а најмање из Београда (58). Шта су одговори открили?

За претходних 12 месеци 27,7 одсто испитаника изјавило је да су се прилике побољшале, 50,4 да су остале непромењене, а 21,9 да су се погоршале. За минулих шест месеци: 21,6 одсто сматрало је да су боље, 54,4 да се нису промениле, а 24 да су горе. И у последњем месецу пре пропитивања (септембар): 13,7 процената саопштило је да се стање побољшава, 54,7 да се не мења, а 31,6 да се погоршава. Исту кривуљу, отприлике, прати потражња за услугама.

Најмањи бољитак учесници виде у пословима с некретнинама (6,2 постотка), а највећи у запошљавању (32,3). У обрнутој сразмери виде (иако у збиру није исто) изјашњавање у погледу погоршања: 51,6 некретнине, а 16,1 запољшавање.

И на крају нешто за владине очи и уши: у погледу ограничења, чак, 38,8 одсто написало је да су то високе државне дажбине, а 22,9 издвојило је нејасне економске законе. Више од половине опаски упућено је, дакле, на адресу државних органа!

Станко Стојиљковић