Elektronska vlada na vidiku

Naslućuju se obrisi buduće elektronske vlade Srbije. Prve kockice u velikom mozaiku jedinstvenog informacionog sistema postavljene su na izmaku minule godine u Ministarstvu trgovine i usluga (www.usluge.gov.rs).

Šta je sve ovim poduhvatom obuhvaćeno?

Trgovina na veliko i malo, hoteli i restorani, saobraćaj, skladištenje i veze i poslovi s nekretninama, iznajmljivanje i poslovne aktivnosti. Sve što je neophodno za brzo pretraživanje i razmenu podataka. A koliki je udeo usluga u privredi naše zemlje? Procenjuje se da dostiže lavovski deo od, čak, 85 odsto, na osnovu čega se bez po muke stiče utisak kuda cela privreda ide. Zamislite da od sada sve što vas zanima možete naći jednim klikom „miša” vašeg računara!

U nevidljivo „digitalno tkanje”, koje se proteže Internetom (i pristupa mu se s ma koje tačke na planeti), utisnute su zvanične statističke datosti sakupljane od 2006. godine prema evropskim načelima (Eurostat), ispitivanja i istraživanja poslovnih zbivanja u 2008. urađena po potrebi i pokazatelji poslovanja preduzeća.

Podvig studenata

Zamašan posao obavili su visokoškolci Fakulteta organizacionih nauka, predvođeni profesorom dr Božidarom Radenkovićem, i saradnici Republičkog zavoda za statistiku, kojima je rukovodio direktor prof. dr Dragan Vukmirović (ujedno nastavnik na FON-u), u veoma kratkom roku – za kraće od šest meseci (započelo sredinom juna, završeno u drugoj polovini decembra) – uspostavivši svojevrsnu multimedijalnu mrežu za celu zemlju. U poduhvatu je učestvovalo 30 istraživača u programiranju i 100 zaposlenih u prikupljanju podataka.

Za slično ostvarenje u ma kojem domaćem preduzeću ili stranoj kompaniji – prema procenama vrsnih poznavalaca – trebalo bi četvorostruko više vremena!

Kome je ovo namenjeno?

Pojedincima, preduzećima (i ostalim poslovnim telima), naučnim institutima, obrazovanim ustanovama, javnim glasilima, nevladinim udruženjima, svim ministarstvima, ostalim državnim organima, lokalnoj samoupravi, inostranim korisnicima i tako redom. Ukoliko neko od nabrojanih želi da u poslovne svrhe koristi pokazatelje, mora da se obrati Ministarstvu trgovine i usluga koje mu posle zavođenja korisničkog imena dodeljuje lozinku.

Prema rečima dr Božidara Radenkovića, vrhunskog stručnjaka koji se više puta uspešno ogledao na srodnim zadacima, prvi put je primenjen postupak tzv. agilne izrade programa (softver), objedinjen s nelinearnim upravljanjem, da bi se ostvarilo skladno i sveprožimajuće (sinergičko) korišćenje. Programerskim dovitljivostima vazda svadljivi Srbi naterani su na plodotvornu saradnju.

Da li bi ovaj „digitalni lek” delovao i na republičke poslanike?

Informatičkim jezikom kazano, odabrana je višeslojna arhitektura koja omogućuje hitro i jednostavno pregledanje (navigacija), korišćenje bez prekida, obnavljanje podataka u zadatim razmacima, bezbedno pretraživanje i neograničen pristup pojedinačnih korisnika. Ogromna baza podataka čuva se na serveru (MS SCL Server). U traganju za željenim pojedinostima dovoljno je da se pažljivo prate uputstva ispisana na dva jezika – srpskom i engleskom. Tražene činjenice prikazuju se (i preuzimaju) u vidu teksta, tabele ili grafikona.

Na adresu države

Da bi se dobio uvid u poslovna zbivanja u zemlji, od polovine do kraja oktobra sprovedeno je veliko ispitivanjena uzorku od 3.613 preduzeća, objašnjava prof. dr Dragan Vukmirović. Nadležni su zamoljeni da procene postojeće stanje i da predvide kretanja u sledeća tri meseca. Najviše odgovora pristiglo je iz Vojvodine (85 odsto), a najmanje iz Beograda (58). Šta su odgovori otkrili?

Za prethodnih 12 meseci 27,7 odsto ispitanika izjavilo je da su se prilike poboljšale, 50,4 da su ostale nepromenjene, a 21,9 da su se pogoršale. Za minulih šest meseci: 21,6 odsto smatralo je da su bolje, 54,4 da se nisu promenile, a 24 da su gore. I u poslednjem mesecu pre propitivanja (septembar): 13,7 procenata saopštilo je da se stanje poboljšava, 54,7 da se ne menja, a 31,6 da se pogoršava. Istu krivulju, otprilike, prati potražnja za uslugama.

Najmanji boljitak učesnici vide u poslovima s nekretninama (6,2 postotka), a najveći u zapošljavanju (32,3). U obrnutoj srazmeri vide (iako u zbiru nije isto) izjašnjavanje u pogledu pogoršanja: 51,6 nekretnine, a 16,1 zapoljšavanje.

I na kraju nešto za vladine oči i uši: u pogledu ograničenja, čak, 38,8 odsto napisalo je da su to visoke državne dažbine, a 22,9 izdvojilo je nejasne ekonomske zakone. Više od polovine opaski upućeno je, dakle, na adresu državnih organa!

Stanko Stojiljković