Кинеска битка за Пацифик

Гуадалканал је острво упамћено по крвавим борбама америчких маринаца и јапанских војника 1942. године, а овог септембра постао је позорница новог геополитичког судара.

На годишњем самиту лидера пацифичких острвских земаља, уз Аустралију и Нови Зеланд, домаћин Соломонска Острва нису позвали Кину. Међутим, кинеске дипломате су биле у престоници Хониари, настојећи да утичу на домаћине и комшије што су аустралијски званичници називали „борбом ножевима“.

Економски џин и војне амбиције

Кина је већ најважнији економски партнер већине малих пацифичких држава. Амерички званичници упозоравају да Пекинг жели и војно упориште у региону.

Кинески ратни бродови и авиони све чешће пристижу „под маском“ доставе помоћи док је Пекинг, према проценама, тражио повлашћен приступ лукама и аеродромима у најмање пет држава, наводе западни аналитичари, забринути за своје традиционалне утицаје на Пацифику.

Трајно војно присуство омогућило би Кини да лакше утиче мале државе, али и да закомпликује планове Америке и Аустралије у случају оружаног сукоба око Тајвана.

Соломонска острва

Кинеске државне компаније од 2019. покушавају да закупе дубоководне луке на Соломонима, често у близини писти које су у Другом светском рату градили Американци. Једна фирма чак је локалним званичницима рекла да би будућа лука служила кинеској морнарици. Сличне иницијативе одбијене су у Кирибатију, Самои и Папуи Новој Гвинеји.

Уз инфраструктуру, Пекинг улаже и у полицијску сарадњу. Пошто већина пацифичких земаља нема војску, полиција је главни канал за безбедносне везе. Кинески полицајци већ делују у три државе, међу њима у Кирибатију, најближем Хавајима, у Вануатуу,  најближем Аустралији. У Соломонским Острвима Кина је обезбеђивала Пaцифичке игре 2023, али њени припадници су остали и након завршетка такмичења.

Кинески утицај не зауставља се на економији и полицији већ утиче и на геополитичка дешавања. На Западу постоји забринутост да Пекинг покушава да ослаби и главну регионалну иницијативу Pacific Islands Forum који окупља 18 држава. За разлику од Аустралије и Новог Зеланда који су пуноправни чланови Кина може да учествује само као посматрач. 

Ове године Кина је тражила од Соломона да спрече присуство Тајвана на самиту, што је претило расколом унутар организације. Да би избегли отворено супротстављање Пекингу, домаћини су забранили присуство свим посматрачима, укључујући и Кину, Америку и ЕУ. Ова одлука није задовољила никога, али је спречила трајну поделу.

Аустралијска министарка спољних послова Пени Вонг упозорила је да је Кина ушла у „трајно такмичење“ за утицај у Тихом океану. На аеродромима, у лукама и полицијским академијама, кинески представници наставиће да шире утицај.

У питању није једна битка, већ низ окршаја који ће тек уследити, а први фронт у том новом хладном рату води се управо на Соломонским Острвима.