Kineska bitka za Pacifik

Guadalkanal je ostrvo upamćeno po krvavim borbama američkih marinaca i japanskih vojnika 1942. godine, a ovog septembra postao je pozornica novog geopolitičkog sudara.

Na godišnjem samitu lidera pacifičkih ostrvskih zemalja, uz Australiju i Novi Zeland, domaćin Solomonska Ostrva nisu pozvali Kinu. Međutim, kineske diplomate su bile u prestonici Honiari, nastojeći da utiču na domaćine i komšije što su australijski zvaničnici nazivali „borbom noževima“.

Ekonomski džin i vojne ambicije

Kina je već najvažniji ekonomski partner većine malih pacifičkih država. Američki zvaničnici upozoravaju da Peking želi i vojno uporište u regionu.

Kineski ratni brodovi i avioni sve češće pristižu „pod maskom“ dostave pomoći dok je Peking, prema procenama, tražio povlašćen pristup lukama i aerodromima u najmanje pet država, navode zapadni analitičari, zabrinuti za svoje tradicionalne uticaje na Pacifiku.

Trajno vojno prisustvo omogućilo bi Kini da lakše utiče male države, ali i da zakomplikuje planove Amerike i Australije u slučaju oružanog sukoba oko Tajvana.

Solomonska ostrva

Kineske državne kompanije od 2019. pokušavaju da zakupe dubokovodne luke na Solomonima, često u blizini pisti koje su u Drugom svetskom ratu gradili Amerikanci. Jedna firma čak je lokalnim zvaničnicima rekla da bi buduća luka služila kineskoj mornarici. Slične inicijative odbijene su u Kiribatiju, Samoi i Papui Novoj Gvineji.

Uz infrastrukturu, Peking ulaže i u policijsku saradnju. Pošto većina pacifičkih zemalja nema vojsku, policija je glavni kanal za bezbednosne veze. Kineski policajci već deluju u tri države, među njima u Kiribatiju, najbližem Havajima, u Vanuatuu,  najbližem Australiji. U Solomonskim Ostrvima Kina je obezbeđivala Pacifičke igre 2023, ali njeni pripadnici su ostali i nakon završetka takmičenja.

Kineski uticaj ne zaustavlja se na ekonomiji i policiji već utiče i na geopolitička dešavanja. Na Zapadu postoji zabrinutost da Peking pokušava da oslabi i glavnu regionalnu inicijativu Pacific Islands Forum koji okuplja 18 država. Za razliku od Australije i Novog Zelanda koji su punopravni članovi Kina može da učestvuje samo kao posmatrač. 

Ove godine Kina je tražila od Solomona da spreče prisustvo Tajvana na samitu, što je pretilo raskolom unutar organizacije. Da bi izbegli otvoreno suprotstavljanje Pekingu, domaćini su zabranili prisustvo svim posmatračima, uključujući i Kinu, Ameriku i EU. Ova odluka nije zadovoljila nikoga, ali je sprečila trajnu podelu.

Australijska ministarka spoljnih poslova Peni Vong upozorila je da je Kina ušla u „trajno takmičenje“ za uticaj u Tihom okeanu. Na aerodromima, u lukama i policijskim akademijama, kineski predstavnici nastaviće da šire uticaj.

U pitanju nije jedna bitka, već niz okršaja koji će tek uslediti, a prvi front u tom novom hladnom ratu vodi se upravo na Solomonskim Ostrvima.