Смањен увоз свињетине у Србију

Кина је почетком ове седмице увела привремене антидампинг царине на свињско месо из Европске уније и то у распону од 15,6 до 62,4 одсто.

Ригорозне мере наметнуте европским произвођачима уведене су након истраге о дампингу, који је, према тврдњама Пекинга, нанео штету домаћој индустрији. Стручњаци наводе да је самим тим на удару извоз свињског меса из ЕУ вредан више од две милијарде долара, што ће направити пометњу на тржишту. Ипак, ниже дажбине добиле су компаније из Шпаније, Данске и Холандије које су сарађивале у поступку, док су остали произвођачи погођени максималном стопом.

Иако је реч о прелиминарној мери која би могла бити измењена до децембра, аналитичари процењују да су шансе за договор са ЕУ све мање. Министарство трговине Кине ипак је поручило да остаје отворено за дијалог.

На питање како ће се ове тектонске промене на светском тржишту одразити на Србију Ненад Будимовић, секретар Удружења за сточарство и прераду сточарских производа, каже за „Политику” да тренутно нема бојазни да би раст царина за извоз у Кину могао да уздрма домаће произвођаче свињског меса. Протекли период за наше фармере је био ценовно повољан, што је и домаћа индустрија користила. Позитивно је и то што је увоз свињског меса смањен у првих седам месеци ове године и то за 5.000 тона у односу за исти период 2024. Како објашњава, у овом периоду није било забрана увоза, али су због актуелних болести животиња у региону и Европи спровођене ригорозније контроле. Како наглашава, још бољи сигнал је то што је извоз порастао за чак десет пута иако су, каже наш саговорник, то и даље мале количине у односу на оне које бисмо могли да пласирамо на друга тржишта.

– Као што видимо, Шпанија као највећи европски извозник има нешто бољи третман када је реч о царинама. Кина последњих година улаже у домаћу производњу и труди се да побољша сопствену прехрамбену сигурност. Али има и могућност избора одакле ће да набавља месо. Посебно ако се зна да Русија постаје озбиљан произвођач свињетине на светком нивоу – истиче Будимовић.

Ипак, велики произвођачи попут Немачке и Пољске сада су у неповољном царинском положају, када је реч о Кини, и то ће сигурно проузроковати вишкове на европском тржишту, уколико се ситуација не стабилизује.

Кровно удружење произвођача „Копа-Когека” сматра да ће одлука имати тешке последице за сектор свињарства у ЕУ. Тим пре што је ове године тек 20 одсто европске производње свињетине завршило на иностраним тржиштима, док се производња увећава, тражња не расте. Додатни је проблем и то што су ЕУ и САД недавно договориле привилегован приступ америчке свињетине европском тржишту, док се преговори с државама Меркосура приближавају завршници.

– То значи да ће се вишкови неминовно гомилати, а цене ће да падају – упозорили су из ове организације.

Претпоставка је да ће ове земље вишкова покушати да се реше кроз дампинговање цена и покушај пласмана на тржишта ван ЕУ– па и у Србију.

Будимовић каже да Србија практично и није увозила свињско месо из ове две земље, само мале количине и претежно је била оријентисана на Шпанију, Мађарску и Русију… За нас је доста неповољније што, рецимо, из Црне Горе улазе прерађевине настале од јефтиније сировине, а које су у Србији ценовно конкурентне. Напомиње да даље треба радити на подстицању свињарства јер је ту циклус знатно бржи у односу на остале гране сточарства, а да приоритет треба да остане што већа прехрамбена сигурност када је реч о снабдевању тржишта домаћим месом.