Smanjen uvoz svinjetine u Srbiju

Kina je početkom ove sedmice uvela privremene antidamping carine na svinjsko meso iz Evropske unije i to u rasponu od 15,6 do 62,4 odsto.

Rigorozne mere nametnute evropskim proizvođačima uvedene su nakon istrage o dampingu, koji je, prema tvrdnjama Pekinga, naneo štetu domaćoj industriji. Stručnjaci navode da je samim tim na udaru izvoz svinjskog mesa iz EU vredan više od dve milijarde dolara, što će napraviti pometnju na tržištu. Ipak, niže dažbine dobile su kompanije iz Španije, Danske i Holandije koje su sarađivale u postupku, dok su ostali proizvođači pogođeni maksimalnom stopom.

Iako je reč o preliminarnoj meri koja bi mogla biti izmenjena do decembra, analitičari procenjuju da su šanse za dogovor sa EU sve manje. Ministarstvo trgovine Kine ipak je poručilo da ostaje otvoreno za dijalog.

Na pitanje kako će se ove tektonske promene na svetskom tržištu odraziti na Srbiju Nenad Budimović, sekretar Udruženja za stočarstvo i preradu stočarskih proizvoda, kaže za „Politiku” da trenutno nema bojazni da bi rast carina za izvoz u Kinu mogao da uzdrma domaće proizvođače svinjskog mesa. Protekli period za naše farmere je bio cenovno povoljan, što je i domaća industrija koristila. Pozitivno je i to što je uvoz svinjskog mesa smanjen u prvih sedam meseci ove godine i to za 5.000 tona u odnosu za isti period 2024. Kako objašnjava, u ovom periodu nije bilo zabrana uvoza, ali su zbog aktuelnih bolesti životinja u regionu i Evropi sprovođene rigoroznije kontrole. Kako naglašava, još bolji signal je to što je izvoz porastao za čak deset puta iako su, kaže naš sagovornik, to i dalje male količine u odnosu na one koje bismo mogli da plasiramo na druga tržišta.

– Kao što vidimo, Španija kao najveći evropski izvoznik ima nešto bolji tretman kada je reč o carinama. Kina poslednjih godina ulaže u domaću proizvodnju i trudi se da poboljša sopstvenu prehrambenu sigurnost. Ali ima i mogućnost izbora odakle će da nabavlja meso. Posebno ako se zna da Rusija postaje ozbiljan proizvođač svinjetine na svetkom nivou – ističe Budimović.

Ipak, veliki proizvođači poput Nemačke i Poljske sada su u nepovoljnom carinskom položaju, kada je reč o Kini, i to će sigurno prouzrokovati viškove na evropskom tržištu, ukoliko se situacija ne stabilizuje.

Krovno udruženje proizvođača „Kopa-Kogeka” smatra da će odluka imati teške posledice za sektor svinjarstva u EU. Tim pre što je ove godine tek 20 odsto evropske proizvodnje svinjetine završilo na inostranim tržištima, dok se proizvodnja uvećava, tražnja ne raste. Dodatni je problem i to što su EU i SAD nedavno dogovorile privilegovan pristup američke svinjetine evropskom tržištu, dok se pregovori s državama Merkosura približavaju završnici.

– To znači da će se viškovi neminovno gomilati, a cene će da padaju – upozorili su iz ove organizacije.

Pretpostavka je da će ove zemlje viškova pokušati da se reše kroz dampingovanje cena i pokušaj plasmana na tržišta van EU– pa i u Srbiju.

Budimović kaže da Srbija praktično i nije uvozila svinjsko meso iz ove dve zemlje, samo male količine i pretežno je bila orijentisana na Španiju, Mađarsku i Rusiju… Za nas je dosta nepovoljnije što, recimo, iz Crne Gore ulaze prerađevine nastale od jeftinije sirovine, a koje su u Srbiji cenovno konkurentne. Napominje da dalje treba raditi na podsticanju svinjarstva jer je tu ciklus znatno brži u odnosu na ostale grane stočarstva, a da prioritet treba da ostane što veća prehrambena sigurnost kada je reč o snabdevanju tržišta domaćim mesom.