Духовна вертикала модерног Ниша

Ниш – „Увече сијао је Ниш у осветљењу као каква пламена река. Сви дућани беху отворени, а свет је, пијан од одушевљења, играо и певао улицама... Када из града забруја химна, затрешташе топовски ударци, далеко под небом извише се ракете, запљешташе римске свеће, а музика прође кроз варош... Свет усклицаше колико га грло носи...”

Овим речима описано је славље у Нишу фебруара 1878. године, само месец дана након ослобођења од вековног турског ропства, када је најсвечаније што може освећен нишки Саборни храм. Том чину присуствовао је и краљ Милан Обреновић, а чинодејствовао је митрополит српски Михаило.

У том велелепном црквеном здању, једном од симбола отпора Турцима, јер су га Срби, за столовања владике нишког Јоаникија, и поред свих забрана и ометања градили у време османлијске владавине од 1857. до 1872. године, обновљен је културно-уметнички живот у Нишу.

– Крајем 19. века почиње да се интензивно развија вокални, музички и сценски аматеризам у Нишу, а са експанзијом културно-просветне делатности настају прва радничко-аматерска друштва. Једно од првих певачких удружења, оркестара и хорова била је Црквено-певачка дружина „Бранко”, која је име добила по великом српском песнику Бранку Радичевићу. Захваљујући овој дружини, Ниш је одмах по ослобођењу кренуо путем развоја у духу модерног доба и досегао високе друштвене и културне стандарде тог времена. Поред „Бранка”, у то време успешно су деловали и „Слога”, „Корнелије”, „Синђелић”, Руски кубански хор, Нишка српско-јеврејска дружина „Давид, Хор трговачке омладине, Ђачка дружина „Душан Силни”... Све то говори колико је Ниш био развијен град и како је доживео прави културни процват – каже за „Политику” председник Црквено-певачке дружине Војкан Митровић.

Колико је делатност „Бранка” била значајна за Ниш и његове грађане, истакнуто је и у запису садашњег владике нишког Иринеја, у монографији посвећеној овој певачкој дружини:

„Оснивање ’Бранка’ је један од првих плодова слободе за којом се чезнуло пет стотина година. И поред неколико каснијих ратова и трагедија српског народа, дружина је готово непрекидно деловала, а њена активност била од изузетног значаја за Ниш и шире”.

Пуну ренесансу Црквено-певачка дружина „Бранко” доживела је деведесетих година прошлог века, када на чело хора долази амбициозна Сара Цинцаревић. Обновила је делатност дружине, окупила младе снаге и већ после првих наступа добила неподељену подршку.

– Већ више од једне деценије састав нашег хора се не мења, што само потврђује сву озбиљност нашег приступа, али и заједнички именитељ наше дружине – љубав према вери и цркви и, свакако, музици, односно певању. Уједно, наш „Бранко” је „Ниш у малом”, јер су чланови дружине и хора представници свих генерација, од 15 до 60 година, међу члановима су ученици, студенти, радници, лекари, инжењери, професори, научници, универзитетски наставници и други, а наши суграђани имају привилегију да наше певање слушају на недељним литургијама у Саборном храму. При „Бранку” делује и дечји хор – каже за „Политику” Сара Цинцаревић.

(/slika2)Хор „Бранко” данас је један од најпознатијих, али и најпризнатијих у Србији. Где год би наступао, не само у нашој земљи већ и широм света, публика је његово певачко умеће и племениту мисију поздрављала овацијама. Хор је овенчан бројним признањима, од Сједињених Држава, преко читаве Европе – до Украјине и Белорусије. Међу одличјима свакако се истичу два ордена – Орден светога Саве и Орден светога Павла, највише признање Грчке православне цркве, на чији је позив нишка дружина „Бранко” наступила на прослави две хиљаде година хришћанства. А чланови Црквено-певачке дружине истичу да највећом указаном почашћу сматрају то што их је лично српски патријарх Павле позвао да учествују на свечаности његовог устоличења.