Duhovna vertikala modernog Niša

Niš – „Uveče sijao je Niš u osvetljenju kao kakva plamena reka. Svi dućani behu otvoreni, a svet je, pijan od oduševljenja, igrao i pevao ulicama... Kada iz grada zabruja himna, zatreštaše topovski udarci, daleko pod nebom izviše se rakete, zaplještaše rimske sveće, a muzika prođe kroz varoš... Svet usklicaše koliko ga grlo nosi...”

Ovim rečima opisano je slavlje u Nišu februara 1878. godine, samo mesec dana nakon oslobođenja od vekovnog turskog ropstva, kada je najsvečanije što može osvećen niški Saborni hram. Tom činu prisustvovao je i kralj Milan Obrenović, a činodejstvovao je mitropolit srpski Mihailo.

U tom velelepnom crkvenom zdanju, jednom od simbola otpora Turcima, jer su ga Srbi, za stolovanja vladike niškog Joanikija, i pored svih zabrana i ometanja gradili u vreme osmanlijske vladavine od 1857. do 1872. godine, obnovljen je kulturno-umetnički život u Nišu.

– Krajem 19. veka počinje da se intenzivno razvija vokalni, muzički i scenski amaterizam u Nišu, a sa ekspanzijom kulturno-prosvetne delatnosti nastaju prva radničko-amaterska društva. Jedno od prvih pevačkih udruženja, orkestara i horova bila je Crkveno-pevačka družina „Branko”, koja je ime dobila po velikom srpskom pesniku Branku Radičeviću. Zahvaljujući ovoj družini, Niš je odmah po oslobođenju krenuo putem razvoja u duhu modernog doba i dosegao visoke društvene i kulturne standarde tog vremena. Pored „Branka”, u to vreme uspešno su delovali i „Sloga”, „Kornelije”, „Sinđelić”, Ruski kubanski hor, Niška srpsko-jevrejska družina „David, Hor trgovačke omladine, Đačka družina „Dušan Silni”... Sve to govori koliko je Niš bio razvijen grad i kako je doživeo pravi kulturni procvat – kaže za „Politiku” predsednik Crkveno-pevačke družine Vojkan Mitrović.

Koliko je delatnost „Branka” bila značajna za Niš i njegove građane, istaknuto je i u zapisu sadašnjeg vladike niškog Irineja, u monografiji posvećenoj ovoj pevačkoj družini:

„Osnivanje ’Branka’ je jedan od prvih plodova slobode za kojom se čeznulo pet stotina godina. I pored nekoliko kasnijih ratova i tragedija srpskog naroda, družina je gotovo neprekidno delovala, a njena aktivnost bila od izuzetnog značaja za Niš i šire”.

Punu renesansu Crkveno-pevačka družina „Branko” doživela je devedesetih godina prošlog veka, kada na čelo hora dolazi ambiciozna Sara Cincarević. Obnovila je delatnost družine, okupila mlade snage i već posle prvih nastupa dobila nepodeljenu podršku.

– Već više od jedne decenije sastav našeg hora se ne menja, što samo potvrđuje svu ozbiljnost našeg pristupa, ali i zajednički imenitelj naše družine – ljubav prema veri i crkvi i, svakako, muzici, odnosno pevanju. Ujedno, naš „Branko” je „Niš u malom”, jer su članovi družine i hora predstavnici svih generacija, od 15 do 60 godina, među članovima su učenici, studenti, radnici, lekari, inženjeri, profesori, naučnici, univerzitetski nastavnici i drugi, a naši sugrađani imaju privilegiju da naše pevanje slušaju na nedeljnim liturgijama u Sabornom hramu. Pri „Branku” deluje i dečji hor – kaže za „Politiku” Sara Cincarević.

(/slika2)Hor „Branko” danas je jedan od najpoznatijih, ali i najpriznatijih u Srbiji. Gde god bi nastupao, ne samo u našoj zemlji već i širom sveta, publika je njegovo pevačko umeće i plemenitu misiju pozdravljala ovacijama. Hor je ovenčan brojnim priznanjima, od Sjedinjenih Država, preko čitave Evrope – do Ukrajine i Belorusije. Među odličjima svakako se ističu dva ordena – Orden svetoga Save i Orden svetoga Pavla, najviše priznanje Grčke pravoslavne crkve, na čiji je poziv niška družina „Branko” nastupila na proslavi dve hiljade godina hrišćanstva. A članovi Crkveno-pevačke družine ističu da najvećom ukazanom počašću smatraju to što ih je lično srpski patrijarh Pavle pozvao da učestvuju na svečanosti njegovog ustoličenja.